STIDLJIVKO SA JAKOM RUKOM: Poznat identitet napadača na francuskog predsednika tokom posete jugu zemlje

Mladića koji je udario predsednika jedan prijatelj opisuje kao "stidljivog". Međutim, utvrđeno je da ima dosta aktivan profil na društvenim mrežama, vezan za ekstremnu desnicu. Zanimaju ga srednjovekovne borbe, nije priveo kraju studije mumificiranja, a izdržava se radeći sitne poslove preko berze rada.

U trenutku kada je ošamario predsednika, uzviknuo je: "Monžoa, Sen Deni, dole makronija!". Prvi deo rečenice izgovarali su francuski kraljevi iz dinastije Kapet, a u poslednje vreme po njoj se prepoznaju krajnji desničari.

Dvojici privedenih je određen policijski pritvor od 48 sati. Dosada nisu bili zavedeni u policijskoj kartoteci. Napadač na predsednika rizikuje tri godine zatvora i 45.000 evra. Zakon suštinski ne poznaje razliku napada na predsednika, policajca, sudiju, učitelja ili neku drugu ličnost od javnog autoriteta koja predstavlja državu.

Cela politička nomenklatura u zemlji, od ekstremne levice do krajnje desnice, osudila je napad na predsednika. Pokrenulo se i pitanje koliko je francuski predsednik zaštićen.

Saopšteno je da su žandarmi prethodno pretresli okupljene, ali da im je Makron krenuo samoinicijativno u susret i da telohranitelji nisu ni bili u toku šta smera. U Francuskoj podsećaju da predsednik SAD, na primer, ne može sam da odluči čak ni o otvaranju prozora na automobilu.

Napadi na visoke francuske političare, premijere, predsednike, bivše, i na funkciji, nisu retkost. Emanuela Makrona su, tako, dok je bio ministar ekonomije, 2016. gađali jajima. Dok je bio predsednik, Nikolu Sarkozija je u Ažanu iz mase za rever sakoa snažno povukao čovek koji je osuđen na šest meseci uslovnog zatvora.

Ono što se desilo Makronu, najviše podseća na šamar koji je dobio bivši premijer Manuel Vals tokom kampanje u Bretanji, kada je dobio "pljusku" od osamnaestogodišnjaka osuđenog posle na tri meseca uslovnog zatvora i 105 sati društveno-korisnog rada.

BILO JE I ATENTATA

U Klamaru kod Pariza je 1962. godine izvršen atentat na Šarla de Gola čiji automobil je zasut kišom metaka, ali je tadašnji predsednik prošao bez povreda. Tokom vojne parade 14. jula 2002. Maksim Brineri je pokušao da puškom ubije Žaka Širaka, ali ga je u tome sprečio jedan posmatrač. Osuđen je na deset godina zatvora, a oslobođen posle sedam godina iza rešetaka.