ČETIRI SUDBINE, DVA ARŠINA: Zašto Aleksej Navaljni, DŽulijan Asanž, Edvard Snouden i Roman Protaševič nisu "braća po sudbini"
DžULIJAN Asanž, Edvard Snouden, Aleksej Navaljni, Roman Protaševič. Četiri čoveka, isto toliko, naoko, sličnih sudbina. Sva četvorica su u sukobu sa zakonima i vlastima svojih zemalja, i sva četvorica, na svoj način, izazivaju veliko interesovanje svetske javnosti. I dok se za drugu dvojicu zvanični Zapad zdušno zalaže, dotle stradalništvo prve dvojice prolazi manje-više ispod radara javnosti.
Aleksej Navaljni, Džulijan Asanž, Edvard Snouden i Roman Protaševič
Snouden je kao bivši američki radnik CIA, koji je radio kao savetnik za Državnu bezbednosnu agenciju, morao da beži iz sopstvene zemlje, kada je u javnost izneo dokumente koji su pokazali veliki broj tajnih projekata nadziranja i hakerskih napada SAD, između ostalog u toku sastanka G20 u Londonu, u Hongongu i Kini.
Život provodi u prisilnom egzilu u Rusiji. Bivši američki šef države Donald Tramp je pred kraj mandata pominjao "predsedničko pomilovanje", ali od toga nije bilo ništa. Francuska mu je uporno odbijala zahtev za azil, iako je progonjen zbog onoga zbog čega su "Gardijen" i "Vašington post" dobili Pulicerove nagrade! Nisu važna (ne)dela onih na koje je ukazao, nego način na koji je to uradio!
Još gora sudbina zadesila je Džulijena Asanža, australijskog novinara i osnovača "Vikiliksa", koji, posle sedam godina azila u ekvadorskoj ambasadi u Londonu da ne bi završio u Gvantanamu, čami u britanskom zatvoru. Preti mu 175 godina zatvora u Americi.
Niko u EU ili u nekoj drugoj međunarodnoj instituciji nije zbog njih dvojice zatražio sankcije prema SAD ili zaleđivanje računa njihovih zvaničnika, jer progone ljude koji su narodu na uvid izneli istinu. Ujka Semu se ne može protivrečiti. Ako treba po nekome da se udari, dobra je Moskva. Ili, još bolje, Minsk. Zaštitnici za ljudska prava i prava novinara sležu ramenima. Protestuju, krivo im je, ali, eto, šta da se radi.
S druge strane, Moskva zbog odnosa prema Navaljnom i Minsk zbog hapšenja Romana Protaševiča i Sofije Sapege trpe sanckije. Zbog onoga što su u EU nazvali "državnim piratstvom", izopšten je beloruski vazdušni prostor.
Da li je, baš, ovaj incident bez presedana?
Između ostalog, u julu 2013. godine, pod Obaminom administracijom, bolivijski predsednik Evo Morales bio je primoran da sleti u Austriju, pod američkim pritiskom, jer su SAD smatrale da se u ovom avionu nalazi - Edvard Snouden.
Četiri sudbine, dva aršina, to je, očigledno politika kojom se u doba liberalnog kapitalizma rukovodi savremeni svet.
PRVO AMERIČKO GUSARENjE JOŠ 1985.
"Vašington post" je pišući priču o Protaševiču podsetio na još jedan sličan incident u kome su učestvovale SAD. U oktobru 1985. četiri američka F-14 su presrela let "Idžipt-era" na destinaciji između Egipta i Tunisa.
Pilot je bio prisiljen da putnički avion spusti u zajedničku američko-italijansku bazu na Siciliji, zbog četvorice pripadnika Palestinskog oslobodilačkog fronta koji su se nalazili u njemu, umešanih u otmicu broda u kojoj je stradao jedan američki državljanin. Otmičari su kasnije proglašeni krivim na italijanskom sudu i osuđeni na višegodišnju robiju.