ARIZONA PROTIV GUGLA: Gigant tužen jer prati ljude — kako se sakriti

Zato je državni tužilac Arizone podneo tužbu protiv te kompanije, a to je samo jedan u nizu koraka u američkom „ratu“ protiv tehnoloških giganata. Do epiloga konflikta, eksperti savetuju ljudima da se pridruže — „digitalnom minimalizmu“.

U novim dokumentima priloženim uz tužbu koju je protiv „Gugla“ prošle godine podneo državni tužilac Arizone, navodi se da je ta kompanija prikupljala podatke o korisnicima čak i onda kada oni isključe usluge za praćenje lokacije i da je namerno pokušala da sakrije opcije podešavanja privatnosti.

U tužbi stoji i da je „Gugl“ pritisnuo proizvođače mobilnih telefona, poput „El-džija“, da sakriju lako dostupne opcije za isključivanje praćenja lokacije. Džek Mencel, bivši potpredsednik kompanije zadužen za „Gugl mape“, posvedočio je da je jedini način da „Gugl“ ne sazna lokaciju doma i posla korisnika bio taj da korisnik unese pogrešne adrese tih lokacija.

„GUGL“ ZNA GDE SMO

U dokumentima državnog tužioca Arizone navodi se i da „Gugl“ koristi nekoliko različitih kanala da bi prikupio podatke o lokaciji korisnika, uključujući vaj-faj, čak i aplikacije trećih strana koje nisu povezane sa „Guglom“, primoravajući korisnike da dele svoje podatke kako bi im aplikacije radile, a u nekim slučajevima kako bi uopšte mogli da se priključe na vaj-faj.

IT konsultant Vojislav Rodić za Sputnjik potvrđuje da usluge praćenja lokacije ne moraju da budu uključene da bi se odredilo mesto na kome se neki uređaj nalazi. Kako kaže, ako je mobilni telefon uključen, lokacija uređaja poznata je mobilnom operatoru, a može da se utvrdi i na druge načine:

-Kada se vežete na lokalnu vaj-faj mrežu, zna se gde je ona. Povezana je na internet, ima IP adresu. Kada se preko te adrese uključite, iz bilo kog kafića, hotela, tržnog centra, već preko toga može da se utvrdi vaša lokacija. Bilo kakve iluzije da možete da koristite telefon, da ga imate kod sebe, a da ne budete praćeni, to je prilično bezizgledno i jednostavno, tehnologija ne radi na taj način. Samo vam to niko ne govori.

Ipak, Rodić predočava da postoji način da korisnici ostvare veću kontrolu nad deljenjem svojih privatnih podataka putem interneta, koji ne podrazumeva potpuno odricanje od digitalnih usluga koje imaju i svoje dobre strane:

-Suština je u tome da počnemo da koristimo tehnologiju na način koji će nama donositi više koristi nego onima koji su nam je, najčešće, ponudili besplatno, a u stvari plaćamo veoma visoku cenu zato što smo neprestano u stanju rastrojenosti između raznih servisa i poruka, od kojih većina u suštini vrlo malo doprinosi boljitku u privatnom životu i poslovnoj produktivnosti. Teško je napraviti taj korak, ali nije nemoguće. Pokret ’digitalnog minimalizma‘ će uzimati sve više maha. Naglašavam, to ne znači odricanje od raznih servisa. Naravno da mi odgovara da ne idem tri puta u dugačke redove državnih institucija da bih obnovio neke dokumente, nego da to završim pomoću nekoliko klikova.“

„RAT“ PROTIV TEHNOLOŠKIH GIGANATA

Teoretičar komunikacija i reditelj prof. dr Stanko Crnobrnja smatra da „Gugl“ ima dovoljno veliku moć da pritisne „slabije“ proizvođače mobilnih uređaja da ispune određene uslove koje im nametnu, ali i da će tužba iz Arizone eventualno stići i do Vrhovnog suda SAD:

-Na kraju će Vrhovni sud Amerike da ’sabije‘ nekoliko takvih tužbi i da uzme jednu kao primer. To se zove presedan. Onda kada ’preseče‘, to će ići ili na stranu korporacija ili na stranu privatnih lica. Onda će ’ovi‘ morati polako da ulaze u postupak vađenja tih ’špijunskih‘ algoritama i da postanu drugačije kalibrisani da rade. Oni neće time prestati da se bave, samo će tražiti nove načine da to izvedu. Ipak, svaki sudski postupak je izuzetno važan, zato što pokazuje da u Americi i svuda u svetu postoji ogroman broj ljudi koji je svestan toga šta se dešava i koji pokušavaju da to na neki način promene i zaštite prava pojedinaca.

Crnobrnja je podsetio na to da je Arizona samo još jedna od južnih američkih država koja je krenula u „obaranje velikih monopola“ i da je guverner Floride Ron Desantis prošle nedelje potpisao „Veliki tehnološki zakon“ koji bi trebalo da reguliše „ponašanje“ tehnoloških giganata iz Silicijumske doline na internetu.

-Američki kapitalizam ne toleriše tu vrstu monopola na takav način, pogotovo kada se u to upetlja sada vrlo aktuelno pitanje privatnosti. Godinama je potpuno jasno da velike tehnološke kompanije u sprezi s državnim i paradržavnim organima krše sve norme privatnosti, prvenstveno američkih, a potom i građana celog sveta, podvlači Crnobrnja.

Iako smatra da je pokretanje postupka u Arizoni iznenađenje i da predstavlja rast svesti ljudi o tome u kakvoj se situaciji nalazi digitalizovani deo čovečanstva, Rodić napominje da takvi postupci traju godinama i da tehnološki giganti visoke kazne plaćaju bez problema. Ipak, on podseća da je u decembru prošle godine 48 američkih država pokrenulo antimonopolski postupak protiv „Fejsbuka“.

rs.sputniknews.com