MANJAK OPTIMIZMA PRED SAMIT U ŽENEVI: Moskva ne očekuje veliki rezultat odd susreta Putina i Bajdena

Prognoza većine eksperata je da će se taj samit brzo zaboraviti kao i onaj u Helsinkiju kada su se u julu 2018. sastali Putin i Tramp. Glavni razlog što niko ne očekuje da će samit u Ženevi biti "istorijski" jeste jer dogovoreni dnevni red liči na najavu inventure odnosa dve velesile i situacije u svetu i neće biti nikakvog potpisivanja dokumenata.

U najavi Kremlja se kaže da će Putin i Bajden razgovarati o "stanju i perspektivi razvoja rusko-američkih odnosa". Osim toga, govoriće se i o problemima strateške stabilnosti i rešavanju regionalnih konflikata. U Moskvi bi želeli da zajednički sa Amerikancima vode borbu protiv pandemije korone, ali interesi farmaceutskih kompanija SAD više su usmereni na svoje profite.

Nije realno očekivati preokret u odnosima i zbog toga što je Bajden donedavno stalno kritikovao Putina, pa je čak u jednom intervjuu odgovorio potvrdno na sugestivno pitanje novinara o tome da li je Putin ubica.

Sadašnji američki predsednik nije originalan u napadima na Rusiju. Uostalom, Bajden je bio potpredsednik 2014, u vreme vladavine Baraka Obame koji nije imao simpatija prema Rusiji i nazivao ju je "slabom regionalnom državom", sličnom "velikoj benzinskoj pumpi".

Oni koji na susret u Ženevi gledaju sa nešto više optimizma, kažu da je i predsednik Regan svojevremeno nazivao SSSR "imperijom zla", pa je kasnije potpisivao dogovore sa Gorbačovom. Sadašnji glavni problem je u tome što je američka politička elita u većini antiruski raspoložena, pa nije lako promeniti klimu i uspostaviti normalne odnose. Ako se analizira prošlost lako se primeti da su Vašingtonu odgovarali samo slabi sovjetski, a zatim i ruski političari, koji su bili popustljivi. Putin nije spreman da popušta na štetu svoje zemlje, pa su zato sada odnosi dveju najmoćnijih država na najnižem nivou.

Predsednik Komiteta za međunarodne poslove ruske Dume Leonid Kalašnjikov kaže da bi uspeh bio ako bi se posle Ženeve smanjio intenzitet konfrontacije dveju velesila. Ni predsednik Komisije za informacionu politiku Saveta Federacije Rusije i poznati TV voditelj Aleksej Puškov ne očekuje bitne promene u odnosima. Puškov podseća da je od vladavine Baraka Obame američka administracija uvela Rusiji čak 75 različitih sankcija.

Sankcije su uvedene posle sukoba na istoku Ukrajine i povratka Krima matici. Putin je mnogo puta ponovio da je pitanje statusa Krima zauvek rešeno tako da oko toga ne može biti niakvih promena. Oko gasovoda "Severni tok 2" takođe su poznate pozicije. Bajden neće javno priznati poraz, ali će morati da trpi jer ne želi da pokvari odnose sa Nemačkom koja hoće da se taj gasovod završi. Neće se Bajdenu ispuniti ni želja da se opozicionar Aleksej Navaljni pusti iz zatvora.

Ostaje mala uteha da dvojica predsednika imaju zajedničku zabrinutost i želju da se sarađuje u rešavanju problema ekologije i klime.

NEUTRALNE VODE

Predlog da se dvojica predsednika nađu na neutralnoj teritoriji, dao je Bajden 13. aprila za vreme telefonskog razgovora. Kasnije su se u Rejkjaviku srele prve diplomate dveju zemalja, Sergej Lavrov i Entoni Blinken, ali naznaka pozitivnih promena nije ni tada bilo.