TRI OSOBE STRADAJU DNEVNO: Crni bilans žrtava na radu u Italiji
DUGI niz godina italijanski Parlament je usvajao zakone o sigurnosti na radu, sindikati su vodili večitu borbu na tom planu, menjale su se i modernizovale tehnologije u proizvodnji i opet je rezultat nastradalih na radu zastrašujući - 1.000 u jednoj godini, znači gotovo tri žrtve dnevno.
Svako novo sabiranje žrtava govori o neodgovornosti poslodavaca i lošoj kontroli, a ništa se značajno ne menja.
Iako se očekivalo da poraste kolektivna svest nakon pandemije virusa korona, ipak se iz Nacionalnog instituta za osiguranje od nesreće na radu (INAIL) podvlači da je smrtnost porasla i sada u proseku iznosi 2,55 slučajeva u jednom danu, isto kao i pre Kovida.
Taj broj je čak i malo uvećan u odnosu na broj žrtava pre pandemije, za četiri meseca zabeleženo je više od 306 žrtava, što predstavlja uvećanje od 26 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Umire se u različitim radnim pogonima, često na banalnim mestima, radnici bivaju ugušene parom, pritisnute mašinom, pritisnute cementnom trakom, ubijene toksičnom parom...
Razlozi su nedostatak kontrole, prevencije, trka za zaradom bez ulaganja u sigurnost na poslu.
Koliko je užasavajuć nedostatak broja onih koji kontrolišu bezbednost na poslu govori podatak da u Italiji ima četiri miliona proizvodnih firmi, a trenutni broj inspektora može da kontroliše samo 15.000 takvih kompanija.
Ovogodišnji plan za prijem novih kontrolora predviđa zaposlenje za samo 2.000 ljudi, naveo je Mauricio Landini, sekretar jednog od italijanskih sindikata.