NEMAČKA PRIZNALA GENOCID U NAMIBIJI: Berlin moli za oproštaj i građane svoje nekadašnje kolonije
IZVINjENjA Berlina, jedna drugo sustižu. Posle najoštrije osude novog talasa antisemitizma i najave obračuna sa njegovim nosiocima, nemačka vlada je priznala da je počinila genocid u Namibiji, dok joj je bila kolonija.
Foto AP
Pripadnicima plemena Herero i Nama, zbog masakra počinjenog pre više od jednog veka, isplatiće u ime odštete 1,1 milijardu evra, ali ne u kešu, nego projektima koje će finansirati u ovoj afričkoj zemlji.
Do sada je kolonijalna prošlost Nemačke bila u drugom planu, a političari i istoričari više su se fokusirali na nacističke zločine, pre svih Holokaust. Nemački vojnici ubili su u Namibiji oko 65.000 Herera i 10.000 pripadnika plemena Name tokom 1904-1908, nakon izbijanja pobune protiv stranih kolonista. Istoričari i UN već dugo to nazivaju prvim genocidom 20. veka.
CRKVA, SINAGOGA I DžAMIJA
UPRKOS svim sukobima i protiv predrasuda hrišćani, Jevreji i muslimani grade zajedničku versku kuću u centru Berlina. Položen je kamen temeljac za zdanje koje će biti crkva, sinagoga i džamija. "Ovaj projekat je veoma važan", kaže Gregor Hohberg, evangelistički pastor. "To nije naloženo odozgo, nego je posledica razgovora Jevreja, hrišćana, muslimana i ateista, tokom čitave decenije", veli Hohberg.
Namibijski mediji javili su da će se tim novcem finansirati infrastruktura, zdravstvo i programi obuke tokom narednih 30 godina. Iako je Nemačka ranije priznala "moralnu odgovornost" za ubistva, izbegla je da se zvanično izvini za masakre da bi izbegla odštetne zahteve.
U izjavi kojom najavljuje sporazum sa Namibijom nakon više od pet godina pregovora, šef nemačke diplomatije Hajko Mas je poručio da o događajima iz nemačkog kolonijalnog perioda treba govoriti bez poštede ili ublažavanja.
- Sada ćemo zvanično nazvati ove događaje genocidom - poručio je Mas.