I POSLE BAŠARA, BAŠAR! Sirijci na izborima drugi put tokom rata

Stanovništvu teritorija na severu i severoistoku nije bilo omogućeno da učestvuje u glasanju. Nesumnjivi favorit je sadašnji predsednik Bašar el Asad (55), koji će osvojiti četvrti sedmogodišnji mandat. Asadova porodica vlada zemljom već pet decenija, dok je on na kormilu 21 godinu, otkako mu je preminuo otac Hafiz el Asad.

Zbog strogih kriterijuma za prijavu predsedničkih kandidata, uz Asada su se na izbornim listama našla samo dva protivkandidata, Mahmud Ahmed Marei, opozicioni političar iz Damaska, i Abdalah Salem Abdalah, lider levičarske partije koji je bio ministar u Asadovoj vladi četiri godine.

SAD i većina evropskih zemalja osudile su "Asadovo orkestriranje izbora kao sramno". Dan uoči izbora, ministri spoljnih poslova Francuske, Nemačke, Italije, Britanije i SAD poručili su, u zajedničkom saopštenju, da izbori neće biti ni slobodni ni fer. Uprkos tome, sirijska vlada ocenjuje da upravo izbori pokazuju da zemlja funkcioniše normalno, bez obzira na to što je već punu deceniju u ratu. Opozicija se, međutim, slaže sa zapadnim zemljama da "je u pitanju prava farsa i da je Asadov legitimitet pod velikim znakom pitanja".

Sirijska državna televizija u svet je poslala slike birača koji mašu nacionalnim zastavama i nose Asadove fotografije, građana kako pevaju ispred birališta i skandiraju predsednikovo ime.

Dojče vele podseća da je uticaj Moskve ogroman, tvrdeći da Asad ne bi ni bio u poziciji da se bori za četvrti predsednički mandat, da nije "tople struje iz Rusije". Moskva je jedan od najvećih sirijskih saveznika od 2015. godine i ima presudan uticaj na Asadov ostanak na vlasti, koji je, tvrdi se, u interesu Moskve.

Bez obzira na ishod izbora, situacija se neće popraviti za sirijski narod, oko 18 miliona ljudi, od kojih je čak 11 miliona proterano iz domova ili ubijeno u ratnim dejstvima, zaključuju analitičari.

Zapad odavno za Bašara nema lepih reči i smatra da se on dosledno pridržava devize "Nemoj imati milosti!" koju je primio od svog oca Hafiza. Sukob u Siriji, koji je započeo 2011. pod uticajem "arapskog proleća" doveo je do podele zemlje i velike migrantske krize koja se prelila na Evropu. Sve strane u građanskom ratu su optuživale onu drugu za ratne zločine.

Bašar je obrazovan u Londonu, spremao se za očnog lekara, i na Zapadu se verovalo da će vladati mekšom rukom nego njegov prethodnik. Ali danas se ističe da se Bašar od čoveka nade brzo transformisao u diktatora koji se nikada nije oslobodio očeve senke.

POZIV NA OBNOVU

SLOGAN predsedničke kampanje "Radom do nade" poziva na obnovu zemlje razorene ratom, koji je odneo više od 388.000 života i raselio polovinu stanovništva. Na prethodnim izborima, 2014. godine, Asad je osvojio 89 odsto glasova, a izlaznost je bila veća od 73 odsto, uprkos žestokom konfliktu koji je tada postojao.

HAFIZOVA ERA

OD 1971. godine do svoje smrti 2000. otac Bašara al Asada Hafiz el Asad bio je na funkciji predsednika Sirije, premijera, ministra odbrane, regionalnog sekretara sirijskog ogranka Arapske socijalističke BAS partije i generalni sekretar Nacionalne komande te stranke.