DIJANINE POTRESNE REČI NAKON SMRTI DEVOJČICE IZ HRVATSKE: "Ni mene mama nije želela - Probudite se - kod roditeljstva nema popravnog"

- Je l' vas šokirao slučaj devojčice iz Klaićeve? Hoće vas šokirati ako vam kažem da mene nije? Usvojena sam daaaavne '88. godine. Ništa, ali ama baš ništa se od tada promenilo nije. I tada, biološke roditelji su do kraja nagovarali da zadrže dete, čak i kad je bilo vrlo evidentno da to ne žele.

Na primer, moja biološka majka je celu trudnoću govorila radnicima Centra da ne želi dete i da želi dati na usvojanje, ali oni su celu trudnoću i kad je rodila i dalje "radili" s njom ne bi li zadržala dete. Iako je već pre mene dvoje dece dala na usvajanje i jako dobro znala šta želi. Zamislite sada da ih je poslušala i zadržala dete koje vrlo, vrlo ne želi.

Čemu ne oduzimanje roditeljskih prava? Zašto ne dajete deci šansu dok su još mala i lakše usvojiva? Zašto im ne dajete priliku da dobiju porodicu u kojoj ih stvarno vole i žele?

Odugovlačite dok dete ne odraste u sistemu ili vraćate biološkim roditeljima dok se ne dogodi ovo. Nije prvi put. Nije ni zadnji.

Probudite se i pokrenite. Kod roditeljstva nema popravnog - napisala je Splićanka Dijana Radovniković na Fejsbuku.

Devojčica je izgubila bitku za život, a javnost je zgrožena jer tužilaštvo sumnja da je povrede devojčici nanela majka.

Dijana je u splitsku porodicu stigla s pet meseci iz hraniteljske porodice u Tuzli, a odvažila se da podeli svoju intimnu priču sa širom javnosti kako da bi ukazala na problem teškog i sporog sistema prilikom usvajanja dece. Ona, naime, želi da poruči da je imala sreće isključivo zato što ju je nova porodica pronašla dok je još bila beba pa je trauma svedena na minimum.

Usvojila ju je tada samohrana prosvetna radnica, a njena biološka majka se potpisom odrekla nje isto kao i još njena dva polubrata. Njih troje ne znaju ko im je otac, a Dijana će kasnije shvatiti da ima još i tri polusestre koje nisu ni znale da ona postoji. Majku, međutim, nikada nije upoznala s obzirom da je, kada je stasala za tu zakonsku mogućnost, ona već bila preminula.

Ali, kad priča o tome, Dijana ne pokazuje emocije jer, kako kaže, porodica njene biološke majke nije njena već ova u kojoj je sada.

- Ne znam ko je ta žena niti me zanima ko je ona bila. Sama sam pronašla najpre jednog brata u BiH, pa drugog u Sloveniji, a zatim preko Fejsa i sestre u takođe u BiH - prepričava Dijana za Slobodnu Dalmaciju.

- Biološka majka napravila mi je uslugu kada mi je, uprkos pristiscima institucija, dala šansu za normalan život. Ja sam oduvek znala da sam usvojena, uopšte se ne sećam trenutka kad sam to saznala - kaže ona.

Kada je stigla u hraniteljsku porodicu bila je u lošem stanju, rahitična i s nedostatkom vitamina D.

- Nema oduzimanja roditeljskih prava, nego im centri uvek daju prednost tipa oni će se promeniti, poboljšati, mi ćemo s njima raditi... I onda dobiješ pretučeno dete i ovakvu tragediju - ogorčena je Dijana.

- Ništa se ne može meriti s usvajanjem jer pre toga ste ničiji. Evo, videli ste sad šta se dogodilo. A zamislite kako je odrastati u domu i nemate šanse sve dok svakih nekoliko meseci biološki roditelj nazove i pita kako ste, a samo to dovoljan je razlog da to dete ne možete da date na usvajanje. Zakoni su takvi da uvek idu na ruku biološkim roditeljima - prepričava Dijana.

- Kao da sistem tera biološke roditelje da budu s decom. Ali jednostavno ih ima koji to ne žele! A vreme prolazi, deca rastu i onda ih malo ko želi usvojiti jer svi žele malu, belu i zdravu bebu - kaže ona.

Dijana je uverena kako bi zakon trebalo da omogući što lakše i što brže oduzimanje roditeljskih prava i odmah davati decu na usvajanje, a parova ima toliko da će se naći isti dan.

(Telegraf)