GODINA LAŽNIH OBEĆANJA: Zagrepčani rezimiraju šta je ispunjeno od obećanja građanima posle zemljotresa
GODINU dana nakon razornog zemljotresa Zagrepčani mogu samo da konstatuju da doslovno ništa nije urađeno na obnovi.
Foto Tanjug
Centar grada izgleda isto kao pre 365 dana kada je u 6.24 ujutro grad zatreslo 5,5 stepeni po Rihteru, oštetivši hiljade zgrada i stanova. Od tada do danas građani slušaju obećanja o evropskim parama, u međuvremenu je osnovan i Fond za obnovu, ali do sada nije odobren doslovno nijedan zahtev. I sve je i dalje na čekanju, birokratija kolo vodi, a građani moraju da prikupe desetine raznih potvrda i dokumenata da uopše zadovolje kriterijume na papiru.
Zagreb u svojoj istoriji nikada nije izgledao tako tužno kao sada. Sami građani su svojim novcem krenuli u popravak fasada, bez ičije pomoći sa strane, ali i to ide sporo i skupo. Naime, samo za nužne poslove obnove starih zgrada potrebno je više stotina hiljada evra, a niko ne garantuje da će tako obnovljene zgrade biti bezbedne za moguće buduće zemljotrese. Mnogo je nepoznanica, pa i stručnjaci imaju niz teorija što uraditi da se kvalitetno obnove zgrade stare stotinak i više godina.
STRAH NA BANIJI
PRIMER Zagreba, gde u godinu dana nije urađeno ništa osim administriranja, plaši sada i Banijce, koji su se takođe naslušali obećanja, a hiljade njih nakon katastrofalnog zemljotresa i dalje nemaju vodu. Tako se i na Baniji spominje izgradnja 1.500 kuća, ali niko ne zna rokove.
Sam centar grada izgleda avetinjski, pogotovo po noći, jer malo ko više stanuje u oštećenim zgradama. Oni koji su ostali žive u lošim uslovima i neizvesnosti, jer kada napokon i obnova počne pitanje je ko će i kada da dođe na red. Uoči svakih izbora, kao sada kada slede lokalni izbori u maju, stižu i brojna obećanja, ali malo ko više i veruje da će obnova biti završena narednih desetak godina.
KAD EVROPA ODLUČUJE
EVROPA tek treba da odluči koliko će para dati za obnovu Banije, a kada se zna da i procedura po evropskim pravilima traje dugo, pitanje je i kada će Banijci doći na red za ozbiljniju sanaciju šteta. Do tada mnogi mladi će ponovo otići iz Hrvatske, ali to, kako se čini, političare nimalo ne zabrinjava.
Ostaju naravno i mnoge državne zgrade koje su oštećene u zemljotresu, od Rektorata i Pravnog fakulteta do muzeja, brojne istorijske zgrade u starom delu Zagreba, pa da se i danas krene sa obnovom teško da bi do kraja ove decenije bilo sve gotovo.