PRIRODA OTKRIVENA OBJEKTIVOM: Fotograf Lazar Mihajlović ovekovečio nestvarne lepote rodnog Drvara i mesta u okruženju (FOTO)

Malo je onih koji baš tu lepotu „uhvaćenu“ kroz objektiv ne bi potražili i posetili, jer je zbog pandemije virusa korona, ali i zbog užurbanog načina života, sve manje onih koji mogu putovati i istinski uživati u prirodi. Prema njegovom mišljenju naša država je neiscpan izvor ideja za fotografe i umetnike, jer je priroda bila darežljiva i na svakom mestu stvorila neko svoje čudo kojem se možemo diviti.

Lazar je o fotografiji imao od koga da uči i to još u detinjstvu. Ipak, za profesionalniji rad i opremu je trebalo mnogo ulaganja i odricanja.

-Za fotografiju sam se počeo zanimati, mogu slobodno reći od kako sam spoznao sebe, jer, otac mi se čitav život bavio fotografijom. Ispočetka, dok sam bio dete, nije me toliko privlačilo jer mi je bilo nekako sve na dohvat ruke i nezanimljivo. Kasnije kad sam odrastao razvio sam ozbiljnije afinitete prema fotografiji, ali kako to kod nas biva, teško je bilo doći do opreme koja je za naš standard poprilično skupa. Prvo sam fotografisao telefonom, a pre dve i po godine sam odlučio da podignem kredit i kupim prvi fotoaparat. Od tada pa sve do danas trudim se da se što više usavršavam. U tome mi pomažu najviše kolege fotografi, učim sam iz raznih članaka sa interneta i naravno sa jutjuba na kojem je danas dostupno gotovo sve što vam je potrebno i što vas zanima.

On je rođen 1991. godine u Drvaru, a zbog ratnih dešavanja je preselio u Novi Grad gde je završio osnovnu školu i kako kaže proveo najlepše detinjstvo. - Nakon 10 godina provedenih u Novom Gradu vratio sam se u Drvar gde sam završio gimnaziju nakon koje sam upisao Prirodno matematički fakultet u Banjoj Luci – smer Geografija na kojem sam i diplomirao. Uz fotografiju imam još jedan hobi, a to je gitara, kaže Lazar.

Lazar kaže da najviše voli fotografisati prirodne pejzaže, iako nije samo na to fokusiran.

- Priroda je po meni za današnji način života najbolja terapija. Za mene odlazak u prirodu, na planinu, vožnja biciklom i uz to stvaranje fotografija predstavlja najbolji vid relaksacije iako nekad fizički zna biti jako naporno. Fotoaparat nosim gotovo svakodnevno sa sobom i pokušavam zabeležiti sve što mi zapadne za oko i što smatram da je meni pre svega zanimljivo. Pored motiva iz prirode volim fotografisati i portrete ljudi, u ovom slučaju to radim najčešće za prijatelje, a volim i portrete životinja kad se ukaže prilika.

Priroda koja se otima ljudima i vremenu, u svom punom zanosu i slobodi je nešto što postaje pravi mamac za svet koji je zbog novonastalih okolnosti postao zarobljen u svoja četiri zida, pa se može naslutiti da bi fotografi i drugi umetnici mogli sve više biti u fokusu pažnje jer omogućavaju kontakt sa željenom stvarnošću.

- Prirodne lepote kraja u kojem živim, a i cele Bosne i Hercegovine su veličanstvene. Kako vreme odmiče sve je više ljudi na društvenim mrežama gde postavljam svoje fotografije s kojima pokušavam da doprem do onih koji nikad nisu čuli i videli ove naše prirodne lepote. Mislim da smo danas mi fotografi najbolji promoteri zemlje u kojoj živimo jer danas se kao što znamo paralelni život odvija na društvenim mrežama i mnogo toga se spoznaje upravo na njima. Ljudi vide zanimljivu lokaciju na instagramu ili fjesbuku i odluče da je posete jer ona izgleda magično na fotografijama i to je to. Mislim da tek dolazi vreme i sve veća potražnja za prirodnim lepotama Bosne i Hercegovine.

Fotografija je za njega način života.

- Daleko sam od profesionalca u ovome što radim, ali ovo što sam do sad uradio, čini me jako sretnim i zadovoljnim. Iskreno, planiram da što više mesta posetim kako u našoj državi tako i van nje i da ih dočaram na svoj način. I na kraju, fotografija je za mene trenutak-momenat večnosti. Ljudi mogu videti ono što je moje oko videlo u jednom trenutku, ono što mi je privuklo pažnju, a tako mogu doživeti i mene kao ličnost.

Njegov cilj je da nastavi sa edukacijom i radom, te da u svom rodnom gradu u skorijoj budućnosti napravi izložbu. - Kroz fotografiju trenutno najviše želim da stvaram prijateljstva i uz to da učim i da se usavršavam. Nisam se još prijavljivao na neke konkurse jer mislim da još nije došlo vreme za to. U skorijoj budućnosti planiram napraviti malu izložbu u Drvaru sa fokusom na fotografije iz mog rodnog kraja.