MRŽNJA CVETA I USRED SABORA: Andrej Plenković najavio borbu protiv ekstremizma i radikalizma, rezultata nema
GOTOVO istovremeno kada je hrvatski premijer Andrej Plenković najavio borbu protiv ekstremizma i radikalizma u Hrvatskoj, u samom centru Zagreba išarana je tabla na zgradi "Prosvjete". Sledi i Kolona sećanja u Vukovaru gde gradska vlast uporno sprečava da srpska zajednica koristi ćirilicu, uprkos slovu Ustavnog zakona.
I poslednji napad na Banske dvore pokazao je koliko je ekstremizam i dalje prisutan i Hrvatskoj. Jer, mladić koji je pucao na policajca godinama je bio u sredini gde je cvetala mržnja protiv Srba.
Najavljujući obračun sa ekstremizmom premijer nije rekao da li sledi i zabrana isticanja ustaških simbola u svim prilikama i hoće li i dalje pripadnicima HOS-a biti omogućeno da u "posebnim prilikama" nose crne majice s natpisom "Za dom spremni".
Obračun sa radikalizmom nije u Hrvatskoj dočekan potpunim odobravanjem, jer mnogi smatraju da je reč o političkim igrama, a ne iskrenoj želji da se iskoreni radikalizam. HDZ i SDP se međusobno optužuju da su tolerisali mržnju, što je dovelo i do snažnog porasta hrvatske desnice koja je i pokretač ekstremizma.
PRITISAK
Na ekstremizam stalno upozorava i SDSS. Primera je bezbroj, a i dalje se ne rešavaju. Mnoge ulice u hrvatskim gradovima i dalje se zovu po ustaškim zločincima, a pritisak na srpsku manjinu još je prisutan.
Istraga posle pucnjave na zgradu hrvatske vlade pokazuje i da ekstremisti svih boja čuvaju oružje iz vremena sukoba iz devedesetih godina. Do sada su nesmetano širili mržnju na društvenim mrežama, a novi zakon koji je najavila ministarka kulture i medija Nina Obuljen donosi i niz ograničenja, pre svega kada je reč o komentarima ispod tekstova na internet-stranicama novina.
- Ekstremi su i neki poslanici u Hrvatskom saboru. Ekstremisti bi palili, zaklali, napali. A ekstremizam je, između ostalog, počeo kada su branitelji postavili šator u Zagrebu - tvrdi evropski poslanik iz redova SDP-a Predrag Matić.