HOSOVCI PRODAJU INSIGNIJE IZ LOGORA SMRTI: Kako su dokumenti i predmeti iz Jasenovca dospeli na "Ibej"

Ovo je zaključak svih sagovornika "Novosti" kojima smo se obratili - od istoričara, do muzeologa i kustosa.

Neki od njih mogli su da pripadaju porodicama, čijim naslednicima to više ništa ne znači, ili naslednika prosto nema, dok bi jedan deo mogao da bude i sačinjen u radionicama u regionu.

- Posle oslobođanja logora Jasenovac nikada nije potpuno popisano šta je u njemu nađeno - kaže Veljko Đurić Mišina, direktor Muzeja žrtava genocida, u Beogradu. - U posleratnoj postavci bila je izložena izvesna količina tih predmeta, ali je deo nestao 1991. godine, kada su izbili sukobi u Hrvatskoj, deo je završio u Americi, a deo je ostao u Spomen-području Jasenovca. Nesporno je da je u mnogim porodicama stradalih ili preživelih sačuvan deo stvari i s vremena na vreme ponešto bi stizalo do kolekcionara i aukcijskih kuća. Ali je činjenica i da na teritoriji Slovenije postoje radionice falsifikata u kojima se izrađuje "originalna" arhivska i druga građa iz doba NDH, jer za tim postoji potražnja na tržištu.

Muzej žrtava genocida je, prema njegovim rečima, zainteresovan za otkup takvih stvari, ali je put do njih težak, pa zato s vremena na vreme štampani i arhivski materijal iz "Endehazije" kupuju od privatnih zagrebačkih antikvara.

- Za vreme poslednjeg rata, kada je HOS upao u selo Jasenovac, deo dokumentacije je uništio i spalio, ali nije isključeno i da je neko nešto uzeo, verujući da će kasnije moći dobro da proda. Deo građe spasila je vojska RS. Ali, tu nije bilo mnogo originalnih dokumenata, mahom su kopije. Ukoliko se na aukciji pojavi originalni dokument iz nekog arhiva, to je već kriminal i može se krivično goniti - kaže Radojičić.

On objašnjava da kolekcionara ima raznih, a da su mnogi zainteresovani za istorijske insignije, posebno logoraške. I reporteri "Novosti" su se u to uverili, jer se na "Ibeju" nude i pisma i uputstva za prijem paketa iz logora smrti Aušvic! Njihova cena daleko je viša od cene pisama iz Jasenovaca.

Trenutno je na platformi, kada je reč o Jasenovcu, najskuplji karton za jelo logoraša Pavaa (Pavla) Mrvića, iz marta 1943. Mrvić je bio 42-godišnji Srbin iz Hrvatske, ubijen u ovom logoru smrti 1944, a cena njegovog jelovnika je 2.249,99 dolara.

- Jedan broj ljudi to kupuje jer nemaju poverenja u institucije i boje se da će dokumenti i predmeti nestati. Zato ih skupljaju, pa ih obično pred kraj života, kao legat, poklone nekom muzeju. Drugi kupuju isključivo da bi zaradili - kaže Radojičić.

Da kolekcionari skupljaju sve i svašta potvrđuje i Nikola Kusovac, istoričar umetnosti i kustos. On kaže da su pojedina dela naših slikara, nastala u logorima, svojevremeno kupovali beogradski muzeji. Tako su na aukcijama prodavani npr. radovi Petra Lubarde iz Stalaga XVI V, u kom je bio zatočen.

NESTALI AKVARELI ŽRTAVA NDH

NEDIĆEVA vlast je za vreme rata angažovala Milicu Todorović, izbeglicu iz Sarajeva, da naslika leševe koji su iz NDH stizali Savom, zakucani na vrata ili maljem razbijenih glava. Imao sam prilike da vidim neke akvarele i gvaševe, i veoma me zanima gde se to sada nalazi. Država bi takve stvari trebalo da otkupljuje od privatnika - kaže Nikola Kusovac.