BRITANSKI EKONOMIST: Balkan prerano saopštio da ima kontrolu nad koronom

U martu, kada je Kovid-19 počeo brzo da se širi Evropom, većina balkanskih zemalja uvela je brzo stroge restriktivne mere.

U maju crnogorski premijer je konstatovao da je njegova zemlja prva zemlja bez korona virusa na kontinentu, ali do kraja jula Crna Gora je imala drugu najveću stopu zaraze u Evropi.

U Crnoj Gori broj zaraženih počeo je da raste kako su počeli godišnji odmori, kao i posle velikih antivladinih dmeonstracija koje je predvosila pravoslavna crkva, navodi "Ekonomist".

Od početka juna, prema statističkim podacima u Srbiji, samo 244 osoba je preminulo od korona virusa, potom se pojavio istraživački izveštaj u kome se tvrdilo da je broj preminulih 632, piše britanski list.

Predsednik Srbije i srpska vlada u to vreme su bili angažovani u predizbornoj kampanji, negirajući da pokušavaju da smanje stvarne brojke, piše "Ekonomist".

U martu je kosovski predsednik, tada umešan u politički spor sa premijerom i njegovom vladom, rekao građanima da mogu ignorisati njena uputstva da ostanu kod kuće.

Premijer je 2. avgusta objavio da je bio pozitivan na korona virus, a porodice su se bez nadzora šetale bolnicama i van njih kako bi kupile hranu i lekove za zaražene rođake, navodi list.

U Albaniju sada dolazi na hiljade ljudi koji pune plaže slično scenama na obali rumunskog Crnog mora, a i broj zaraženih u Rumuniji, takođe, raste brzo.

Što se tiče Bosne, analitičar Adi Čerimagić kaže da, iako se bolnice dobro snalaze, skandali u nabavci vezanim za korona virus naveli su mnoge da veruju da su neki zarađivali dok su građani bili "zatvoreni".

Prema njegovim rečima, u tom, kako navodi siromašnom delu Evrope postoji pririsak da se ljudi vrate na posao i to dodatno povećava stopu zaraze.

Širom regiona pandmeija se poklopila sa pravoslavnim, katoličkim i muslimanskim praznicima otkom kojih su se okupljale porodice i veliki broj ljudi.

Ako je istina da su rane stroge mere imale uspeha, ta prednost je izgubljena brzim ponovnim otvaranjem ili su možda rani brojevi bili pogrešni zahvaljujući lošem merenju ili prikrivanju ili slika možda nikada nije bila tako dobra kao što se činila, tvrdi "Ekonomist".