KAD ĆE OBRUČ OKO MILA ZBOG DUBROVNIKA: Zagreb traži od Crne Gore ispunjenje zahteva iz non-pejpera, pa i onih koji se tiču ratnih 90-ih godina

Hrvati zameraju Crnogorcima što nisu procesuirali nijednu osobu za zločine na teritoriji Hrvatske, niti se pozabavili nestalim osoboma državljanima Hrvatske, njih 14. Striktno zahtevaju da se osigura pravedna i dostojna naknada svima koji su bili zatočeni u logorima u Crnoj Gori tokom "domovinskog rata", u kojem se poziva Podgorica da pristane na sveobuhvatnu naknadu koja obuhvata sve logoraše.

- Eto šanse novim vlastima u Crnoj Gori da procesuiraju Mila Đukanovića koji je tih ratnih devedesetih godina obavljao najviše državničke funkcije i bio član vrhovne komande SRJ. U toj priči nezaobilazan je svakako, kao Milova desna ruka, Milivoje Katnić koji je bio vojni upravnik u Cavtatu - kaže za "Novosti" lider Pokreta za promjene Nebojša Medojević. - Licemerno je kada kolege iz DPS optužuju nekadašnji Demokratski front da nije poštovao žrtve ratova, kad je njihov Đukanović predvodio Vladu iza koje su ostale osnovane sumnje da je učestvovala u mnogim ratnim zločinima. Upravo je Milo bio premijer te v lade kada se desio napad na Dubrovnik. I sada se pitam kako je moguće da taj čovek nije priveden na saslušanje po tim osnovama, ali i desetinama drugih optužbi koje smo mi kao tadašnja opozicija iznosili dosta argumentovano, ali i neke nevladine organizacije i mediji. Njega još niko nije pozvao da da bilo kakav iskaz o svojoj ulozi u ratnim dešavanjima na dubrovačkom ratištu. Kako je moguće da junaci korupcije u raznim aferama privatizacija nisu uhapšeni, da su i dalje policijski funkcioneri ljudi koji su hapsili poslanike u parlamentu...

Svojevremeno su poslanici DPS, Bošnjačke stranke i Hrvatske građanske inicijative u crnogorskom parlamentu podržali da glavni specijalni tužilac bude "osoba za koju su civili u Cavtatu tvrdili da ih je 1992. Ii 1993. godine mučio i terorisao". Radi se o Milivoju Katniću koji se trenutno nalazi u pritvoru po drugim osnovama, dok je navode o događajima u Cavtatu i Konavlima, dok je bio na vlasti, više puta demantovao.

- Ja sam pred specijalnim policijskim timom dao izjavu o nečasnoj ulozi specijalnog državnog tužioca Katnića na dubrovačkom ratištu, odnosno u Cavtatu. Sve to se može naći u knjigama posvećnim tim događajima. Da sam ja premijer tražio bih da se i Đukanović i Katnić procesuiraju kao odgovorni za ratni zločin protiv naših momaka koji su mučeni i likvidirani u "Lori" kod Splita. Tražio bih i da se aktivira arbitraža za Prevlaku i konačno reši to pitanje - dodaje Medojević.

Prošlo je 18 godina od kada su u Budvi 2006. godine tadašnji državni tužioci Crne Gore i Hrvatske, Vesna Medenica i Mladen Bajić, potpisali jednostrani Sporazum o saradnji i gonjenju počinilaca ratnih krivičnih dela, zločina protiv čovečnosti i genocida čije područje primene se ograničava na crnogorske državljane koji se terete za zločine počinjene u Hrvatskoj, odnosno prema Hrvatima.

- Da se sporazum ograničava isključivo na gonjenje crnogorskih državljana koji su nedostupni hrvatskom pravosuđu, po potpisivanju tog dokumenta potvrdila je tadašnja državna tužiteljka Medenica, ističući da je cilj da počinioci krivičnih dela budu privedeni pravdi i kažnjeni - kaže za "Novosti" predsednik Udruženja boraca ratova od 1990. Crne Gore Radan Nikolić.

- Ovakvim kapitulantskim sporazumom, crnogorska vlast i tadašnje politizovano tužilaštvo javno su prihvatili potčinjeni odnos prema Hrvatskoj.

Nikolić dodaje i da su tadašnje vlasti pristale na saučesništvo u zataškavanju ratnih zločina nad svojim državljanima, pripadnicima JNA, žrtvama gnusnih ratnih zločina pripadnika hrvatskih oružanih snaga, počinjenih u aprilu i maju 1992. u Vojnoistraživačkom centru "Lora" kod Splita i drugim lokacijama u Hrvatskoj i BiH.

Podseća da se udruženje na čijem je čelu decenijama bori za rasvetljavanje okolnosti stradanja svojih saboraca, pronalaženja njihovih posmrtnih ostataka i sankcionisanju ratnih zločina počinjenih nad njima:

- Sakupljena je obimna dokumentacija koja je, po potpisivanju spornog sporazuma, dostavljena crnogorskom tužilaštvu, a u kojoj se zahteva ravnopravan tretman svih žrtava ratnih zločina i izmena sporazuma kojim se diskriminištu crnogorske žrtve.

Zvanični Zagreb je ispostavio Podgorici zahteve za rešavanje pitanja koja smatra otvorenim i za koja tvrdi da narušavaju međusobne odnose dveju država. Dokument je bez oznake pošiljatelja, dakle neformalan, a kojim se drugoj strani skreće pažnja da je potrebno delovati da određeni problemi ne bi postali formalni. Sada je jasno zašto je predsednik Crne Gore Jakov Milatović nakon sastanka sa predsednicom Severne Makedonije Gordanom Siljanovskom Davkovom krajem prošlog meseca rekao: "Čini mi se da i Crna Gora zbog određenih postupaka sadašnje vlade i skupštinske većine, klizi ka kompleksnim odnosima s određenim zemljama članicama Evropske unije. Ovde, pre svega, mislim na Hrvatsku".

Moguće da je već tada u rukama imao spisak zahteva Hrvatske, pa je odmah pozvao na razgovor premijera Milojka Spajića koji je odgovorio da Milatović nema nikakve ingerencije kada je reč o evropskim integracijama. Nedugo zatim na elektronskoj sednici Vlade doneta je odluka da Dom kulture u Donjoj Lastvi kod Tivta postane vlasništvo Hrvatske, što je takođe bio jedan od uslova komšija sa Trga bana Jelačića.

Milionsko obeštećenje

CRNA Gora je pre pristiglog nonpejpera počela da isplaćuje odštetu hrvatskim logorašima koji su se nalazili u logoru Morinj, u kome niko nije ubijen ili teže ozleđen. Sedam osoba je obeštećeno presudom osnovnih sudova, a pojedinačne sume iznose od 20.000 do 30.000 evra. Još oko dvesta logoraša očekuje okončanje parničkog postupka i dobijanje odštete, što će Crnu Goru koštati između četiri i pet miliona evra.