TROŠE KAO DA "NEMA SUTRA": U Hrvatskoj juriš na radnje - do kraja meseca će utrošiti 3,5 milijardi evra
HRVATI se ovog decembra ponašaju kao da se približava "sudnji dan". Troši se rekordno mnogo, a procena je da će do kraja meseca potrošiti čak 3,5 milijardi evra. To bi bilo za čak 400 miliona evra više nego lane.
Foto: Profimedia
Zagreb prednjači po potrošnji, zabeležen je najveći rast od čak 30 odsto u poređenju sa krajem prošle godine. Trgovci kažu da građani najčešće ne pitaju za cene, iako su one rekordno visoke i daleko veće nego u drugim zemljama Evropske unije.
Udar na prodavnice tek se očekuje pred Božić i Novu godinu, mnogi i ne čekaju tradicionalne rasprodaje u januaru. Razlog za trošenje kao da "nema sutra" je i povećanje plata zaposlenima u javnom sektoru, dok profesori, medicinske sestre i mnogi drugi najavljuju u decembru štrajkove ako im se dodatno ne povećaju plate.
Kao Marija Antoaneta
Ministar ekonomije Ante Šušnjar iz redova Domovinskog pokreta ima i recept za one kojima je hleb preskup: "Pravite ga sami kod kuće".
Stigao mu je i odgovor građana: "Vi kao Marija Antoaneta, ako nemate za hleb jedite kolače".
Gotovo svi su dobili, ili će dobiti, i "božićnicu", koja u nekim kompanijama iznosi i 1.700 evra za svakog zaposlenog, dok mnoga javna preduzeća isplaćuju radnicima između 300 i 700 evra. Iako hrvatski penzioneri nisu dobili obećanu "trinaestu" penziju, odlukom vlade svi će dobiti dodatak od 80 evra.
Veću potrošnju generiše i veće uzimanje kredita, s tim da je svaki peti podignut u Hrvatskoj i visoko rizičan. Problem je samo što se najviše kupuje hrana, pa neki i podižu kratkoročne kredite da bi mogli da prežive. Jedan od razloga velike potrošnje je i inflacija, jer novac iz dana u dan pojedu cene.
"Kalimero mentalitet" kukanja
Premijer Andrej Plenković kaže da Hrvati nikad nisu živeli bolje, ali da toga nisu svesni i da je "Kalimero mentalitet" kukanja stalno prisutan. Ekonomisti poručuju da živimo u potrošačkom ludilu kada se troši sve što se ima, a niko ne upozorava na posledice.
Najviše koristi imaju veliki trgovački lanci koji su i najviše zaradili uvođenjem evra. Mnogi proizvodi koji su nekad bili u kunama sada su tri, ili čak deset puta, skuplji u evrima. Vlada je povećala plate radnicima koji su dobili kupovnu moć, što je dovelo do rasta kratkoročnih potrošačkih kredita, ali inflacija se razbuktala, smatraju analitičari.