Saško

Ubijen je, a njegov drug Toni Stojčev je ranjen. Nikada nije istraženo ko je na njega pucao i počinilac nije pronađen do dana današnjeg. Tridesetak godina kasnije pokrenuta je inicijativa da se na mestu ubistva nedužnog makedonskog mladića postavi tabla, ali i to se problematizuje. Nije pomoglo što je prvobitni tekst "Saško Gešovski, nevina žrtva protesta" zamenjen sa "nesrećno stradao", jer splitski branitelji i "Torcida" traže da se Gešovski uopšte ne spominje i da sve padne u zaborav. A neće ni da čuju da na obeležju budu ispisane latinica i ćirilica.

Tvrde da je nevini znak pijeteta prema nesrećnom makedonskom mladiću "perfidni pokušaj istorijskog revizionizma i bacanje ljage na Domovinski rat". Za splitske desničare krivi su oficiri JNA koji su vojnike poslali pred zgradu Komande, gde su očito u gužvi i haosu stajali i naoružani protestanti koji su tražili da se deblokira selo Kijevo.

- To je uvreda za nas branitelje, pa nismo mi u Banjaluci nego u Splitu - poručuju, dok Gradsko veće treba da donese konačnu odluku. Skrivanje istine i tumačenje istorije kako kome odgovara najveći su razlog da je proces pomirenja i normalizacije na ovim prostorima usporen ili ga i nema. Upiranje prstom u druge, a pravdanje vlastitih zločina dovelo je do toga da su na slobodi i mnogi koji su počinili nedela nakon "Oluje", u brojnim srpskim selima gde su ubijeni nedužni civili. Vojnik Saško životom je platio što ga je zla sudbina odvela u Split.

On ni na koga nije pucao, bio je na samom početku života kada je surovo i mučki ubijen. Najmanje što se može učiniti za njegovu porodicu je postavljanje table koja podseća na tužan kraj mladića i koja može biti opomena da svaki zločin mora biti istražen i kažnjen. Sramota je da se ubistvo nevinog čoveka pravda politikom, bilo kojom i sa bilo koje strane. Pesnik Đon Done još je u 16. veku napisao "zato nikad ne pitaj kome zvono zvoni, tebi zvoni". Ubistvom Saška zvoni svima nama.