TREBA PRVO POSTIĆI POLITIČKI DOGOVOR: Odgađa se uvođenje vojnog roka u Hrvatskoj?

Obavezni vojni rok koji je u Hrvatskoj trebao započeti 1. januara izgleda da će biti odgođen do donošenja političke odluke. Da se čeka odluka politike potvrdio je to i hrvatski ministar obrane Ivan Anušić, koji je rekao da je sve spremno sa vojne strane. „Instruktori su spremni, postoje tri lokacije za smeštaj vojnika, a očekujemo da će godišnje biti upućeno 17.000 do 18.000 poziva hrvatskim mladićima starijim od 18 godina“, poručuju iz ministarstva odbrane. „Sada se čeka politička odluka koja će biti donesena u Saboru, nakon razgovora sa premijerom i predsednikom“, tvrdi ministar Anušić.

A oko obaveznog vojnog roka još se loma koplja među političarima, jer neki smatraju da nije potreban. Ivana Kekin iz stranke Možemo, koja je i kandidatkinja na predsedničkim izborima protivi se slanju mladića u vojsku uz tvrdnju da ne postoji novac za školovanje vojnika. „Hrvatska se odlučila za profesionalnu vojsku, kupili smo francuske rafale a to je slično sa kupnjom starih trajekata za „Jadroliniju“ i ne vidim kako zemlji pomaže prisiljavanje mladića u vojsku“. Sličan stav ima i evropski poslanik Gordan Bosanac, a mnogi hrvatski političari iz opozicije smatraju da je „služenje vojske“ samo u funkciji stvaranja neprijatelja. Prvi čovek zagrebačke organizacije SDP-a Branko Kolarić kaže da od HDž-a nije čuo zbog čega se uvodi vojni rok, a Davor Bernardić iz Socijaldemokrata kaže da građani nisu dobili odgovor ni kada je blizu studentskog doma u Zagrebu pala bespilotna letelica što ukazuje da se moramo više osloniti kada je reč o bezbednosti na vlastite snage.

Podeljeni su i građani, pa ankete pokazuju da je otprilike isti broj za uvođenje i protiv uvođenja vojnog roka u Hrvatskoj. Vojni stručnjaci predlažu da vojno osposobljavanje traje dva meseca,  a vojnici bi trebali dobiti 700 evra za svaki mesec obuke. Bilo je predviđeno da prve godine 4500 mladih vojnika prođe obuku, a predviđena je procedura i za sve one koji ne žele nositi oružje. Obuka bi trebala biti u Požegi, Sinju i Kninu, a svima će biti ponuđeno da nakon dva meseca odluče da li žele ostati u vojsci.

Kako sada stoje stvari odluka o vojnom roku, što uključuje i izmenu zakona o odbrani biće donesena nakon predsedničkih izbora. Vladajući HDž u stalnom je ratu sa predsednikom države Zoranom Milanovićem, koji je i vrhovni zapovednik oružanih snaga, koji kaže da odluka ne može biti „ničiji politički hir“. „Branim ustav, a braniću ga i dalje“, poručuje Milanović, koji se ne protivi uvođenju vojnog roka, ali smatra da odluka treba biti donesena na zakonit način, a ne „preko kolena“. Do nedavna je dobro sarađivao sa ministrom odbrane, a kaže da se to promenilo kada su Ivana Anušića u HDž-u „vratili na fabričke postavke, militantnog i prljavog HDž-ovaca“. „Narasla su mu krila, video se na mestu Plenkovića i još uvek se vidi. Kada smo bili u korektnim odnosima prekrasno je ogovarao neke HDž-ove ministre“, kaže Milanović.