IZ ĆORSOKAKA ŽELE NA BRZI KOLOSEK ZA SOLUN: Vlada Severne Makedonije želi da odustane od gradnje pruge ka Bugarskoj i da preusmeri novac

Zaokret vlasti u Skoplju najavio je zamenik premijera i resorni ministar za transport Aleksandar Nikolovski. On je ocenio da kredit Evropske investicione banke i Evropske banka za obnovu i razvoj - na izgradnji trećeg dela pruge Koridora osam za železnički spoj sa Bugarskom, treba preusmeriti i prenameniti za rehabilitaciju brze pruge Koridora 10 da bi se omogućilo kretanje vozova 120 kilometara na čas.

Otvoreno je ukazao da nema garancija da će Bugarska izgraditi svoj deo preskupe pruge na Koridoru osam, na kojoj će vozovi moći da se kreću 60 kilometara na čas zbog planinskih predela trase. Zato je najavio da će u narednom periodu razgovarati sa kreditorima o mogućnostima preusmerenja sredstava za revitalizaciju brze pruge na Koridoru 10 od Srbije za Grčku.

- Zabrinjavajuće je da na potezu od 24 kilometra treba da se izgrade 22 tunela za četiri godine. To je nerealno. Nijedna kompanija ne prihvata da izgradi taj deo pruge. Dodatno, pruga završava u tunelu kod nas, a ne zna se da li će se Bugarska povezati - izjavio je Nikolovski. Ukazao je da je za taj deo projekta neophodno obezbediti 560 miliona evra. - U uslovima siromašne zemlje, postavlja se pitanje da li treba trošiti toliko para za gradnju nečega što možda neće funkcionisati. Što znači bacanje para ni u šta. Jer, kilometar košta 24 miliona evra, a brza pruga se gradi sa 10 do 12 miliona evra po kilometru.

Zato veli da treba od kreditora zatražiti prenamenu sredstava za rehabilitaciju pruge Koridora 10 izgradnjom brze pruge na kojoj će se voziti 120 kilometara na čas. A, cela investicija bi iznosila 220 miliona evra.

U zvaničnom reagovanju vlade iz Sofije, međutim navedeno je da se sa "povećanom dozom zabrinutosti prate" izjave zvaničnika u Skoplju, "usmerene na kršenje međunarodnih obaveza o infrastrukturnom povezivanju". Odnosno, konkretno, najavama Skoplja da će od Evropske banke za obnovu i razvoj zahtevati preusmerenje evropskih sredstava za izgradnju železničke komponente Koridora osam, za brzu prugu na Koridou 10.

U saopštenju bugarske vlade se precizira da je "upravo Koridor osam ključna logistička ruta duž južnog krila NATO kojom se povezuju Crno more i Jadransko more i zato je njegova izgradnja od velikog značaja u aktuelnom geopolitičkom trenutku". Zato se upozorava da "odbijanje da se izgrade glavne komponente slabi kolektivnu bezbednost NATO".

Specijalni nemački predstavnik za Zapadni Balkan, Manuel Saracin pak, kako prenose skopski mediji, izjavio je da evropski transportni Koridor osam (veza italijanskog pristaništa Bari i albanske luke Drač sa Skopljem, Sofijom i Crnim morem) ima strategijsko značenje za region. No, kako je ocenio, nova vlada u Skoplju je izgubila interes za njegovo sprovođenje. Primedba je da makedonske vlasti prioritet preusmeravaju na Koridor 10, koji povezuje Austriju, Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju, Severnu Makedoniju i Grčku.

PODSEĆANjA SOFIJE

U SAOPŠTENjU Vlade Bugarske podseća se da je "Koridor osam deo Dogovora za dobrosusedstvo iz 2017, kao i njegovih protokola 2019. i 2022. godine, Memoranduma o razumevanju između Albanije, Bugarske i Severne Makedonije iz oktobra 2021. godine, zajedničke deklaracije Albanije, Bugarske, Italije i Severne Makedonije novembra 2023, Deklaracije Samita NATO jula 2024. godine…

PITA SE BRISEL

- TRANSPORTNI koridori u Evropi su u nadležnosti Brisela. Lično verujem da nije u nadležnosti jedne zemlje da menja evropske prioritete u transportnoj politici. Ovo je dug i komplikovan proces sa mnogo različitih dogovora. Za vreme mojih razgovora u Sofiji, shvatio sam da je Bugarska zbunjena, ali i zabrinuta zbog ovog zahteva Skoplja. Izgradnja Koridora osam je svakako od strategijskog značaja - preneli su skopski mediji izjavu specijalnog nemačkog predstavnika za Zapadni Balkan, Manuela Saracina.