MILANOVIĆ VEĆ ZNA DA OSTAJE U FOTELJI: Nije mu naškodio ni "izlet" u kampanji za parlamentarne izbore
IAKO su hrvatski predsednički izbori tek krajem godine, Zoran Milanović ima najviše šanse da osvoji drugi mandat i ostane na Pantovčaku. Sve ankete ukazuju da uverljivo vodi pred drugim kandidatima, iako vladajući HDZ još nije odlučio ko će se Milanoviću suprotstaviti. Sadašnjeg predsednika podržavaju građani leve i desne orijentacije, iako je zvanično kandidat SDP-a. Nije mu naškodio ni neuspeli "izlet" u kampanji za parlamentarne izbore, kada je želeo postati premijer, ali mu je Ustavni sud to zabranio.
Foto: Tanjug/AP Photo/Darko Bandic
Brz na jeziku, spreman da uvredi svakog ko ga kritikuje, Milanović je u politički život Hrvatske doneo do sada nezabeležen eksperiment. Vodio je u proteklih pet godina bespoštednu bitku na rečima sa premijerom Andrejom Plenkovićem, sa kojim se zna još iz mladih dana, jer su obojica radila u Ministarstvu spoljnih poslova kao mlade diplomate. Sada su ogorčeni protivnici, pa se mnogi pitaju kako će izgledati buduća saradnja.
HDZ nikako ne može da nađe idealnog kandidata za šefa države, koji bi mogao da ugrozi Milanovića. Spominjao se bivši šef diplomatije i sadašnji poslanik Evropskog parlamenta Davor Ivo Štir i književnik Miro Gavran, ali Plenković uporno krije ko će na kraju biti konkurent Zoranu Milanoviću. Verovatno je zakasnio sa izborom kandidata, zaokupljen dosadašnjim izborima na kojima je HDZ trijumfovao, a veliki broj građana ne želi na Pantovčaku, gde je sedište predsednika, videti nekoga iz redova HDZ-a.
Uostalom, do sada je samo Kolinda Grabar Kitarović bila uspešna i pobedila ispred HDZ-a, dok su Stipe Mesić, Ivo Josipović i Zoran Milanović pripadali levici.
Uloga predsednika Hrvatske više je protokolarna, ali sa premijerom mora usaglašavati kadrovska rešenja u diplomatiji, oružanim snagama i sigurnosnim službama. Milanovića i Plenkovića očekuje dogovor i oko SOA-e, sigurnosno-obaveštajne agencije, jer dosadašnji dugogodišnji šef Danijel Markić odlazi na funkciju u sklopu EU. Kako uopšte ne razgovaraju, a na skupovima gde su zajedno se ni ne rukuju, dogovore moraju da postignu saradnici predsednika i premijera, što je često veoma teško.
Uporno vode predsednik i premijer dve paralelne spoljne poitike, pa se ne mogu usaglasiti ni oko stava prema komšijama, pre svega BiH. Milanoviću zameraju da je u korektnim odnosima sa Miloradom Dodikom, a dvojica najmoćnijih hrvatskih političara imaju i različite stavove u odnosu na položaj Hrvata u BiH. Dok Plenković sledi politiku Evropske unije, Milanović je žestoki kritičar briselske administracije, a postoje i nijanse u razlikama prema NATO-u.
Zbog ličnog sukoba već godinama se ne može postići dogovor oko imenovanja ambasadora, pa je nekima prošlo gotovo dva mandata dok čekaju zamene. U Francuskoj i Vatikanu Hrvatska nema ambasadora, a Milanović i Plenković su postigli dogovor samo da pošalju ambasadora Hidu Biščevića u Beograd.
Ukrajina
PREDSEDNIK i premijer imaju različite poglede i na odnos prema ratu u Ukrajini. Dok Plenković sledi stavove EU i NATO-a, Milanović smatra da treba sesti za sto i postići dogovor za prekid rata.