ZAGREB IZBORI NE INTERESUJU: Neverovatno slaba izlaznost u Hrvatskoj za Evroizbore
HRVATI i Slovenci biraju nove poslanike u Evropskom parlamentu, s tim što Hrvati za razliku od Slovenaca nisu previše zainteresovani za krajnji ishod.
Foto N. Fifić
Kampanja u obe države nastale nakon raspada Jugoslavije i koje su ušle u Evropsku uniju bile su dosadne, bez pravog sadržaja, a sve se svodilo na unutrašnje borbe levice i desnice. U Hrvatskoj u kojoj su nedavno održani izbori za parlament zanimanje građana gotovo da nije postojalo, a mesto evropskog poslanika u percepciji građana je izuzetno dobro plaćeno, bez puno rada i obaveza.
Istovremeno, Hrvati više ne žele da eksperimentišu i da u Brisel pošalju razne čudake, ekscentrike i evroskeptike, a prema predviđanjima većinu poslaničkih mesta mogli bi da podele vladajući HDZ i glavna opoziciona stranka SDP. Za dvanaest mesta u Evropskom parlamentu konkurišu i stranke Možemo, Most i Domovinski pokret, a izlaznost na evropske izbore u Hrvatskoj je tradicionalno vrlo niska, ispod 30 odsto, što je slučaj i u "deželi". U Sloveniji se vodila bitka između levih i liberalnih stranaka koje podržava premijer Robert Golob i prvaka slovenačke desnice Janeza Janše.
- U Evropi želimo ljude koji veruju u temeljne vrednosti Evropske unije, ali koji ne šire laži i strah - poručuje Golob, dok Janša kaže da će se na izborima odlučivati o daljem putu slovenačke demokratije.
Kampanja se i u Sloveniji i u Hrvatskoj najviše vodila preko društvenih mreža, jer je tako i najjeftinije, iako su velike stranke u Hrvatskoj potrošile stotine hiljada evra i za druge vidove propagande. Poruke preko plakata bile su tradicionalne, za razliku od onih koje su se videle na plakatima liberalnog bloka u kojem je i SDSS u Hrvatskoj, koji uvek iznenadi atraktivnim načinom predstavljanja biračima. Simpatizeri Janeza Janše dobili su u svoje poštanske sandučiće pismo naslovljeno imenom gde lider desnice moli da se njegovi stavovi prenesu bar petorici poznanika.
Čak 25 lista sa 300 kandidata
BIRALIŠTA u Hrvatskoj i Sloveniji na izborima za Evropski parlament otvorena su juče u 7.00 sati ujutru, a slovenački birači su se izjašnjavali i na tri savetodavna referenduma. Nešto više od 3,7 miliona birača odlučivalo je o 12 hrvatskih poslanika koji će idućih pet godina predstavljati zemlju u EP. Na glasačkom listiću nalazilo se 25 lista sa imenima 300 kandidata, a većina listi, njih 23, su stranačke, dok su dve sa nezavisnim kandidatima. Za devet poslaničkih mesta u EP na 11 lista borilo se 12 stranaka iz Slovenije. Birači u Sloveniji izjašnjavali su se juče i o pomoći pri dobrovoljnom prestanku života, o preferencijalnom glasanju na izborima za parlament i o upotrebi kanabisa u medicinske svrhe i ličnoj upotrebi kanabisa.
Slovenci imaju različite poglede prema imigrantima. Premijer Golob i stranke koje ga podržavaju upozoravaju na desni populizam u odnosu na imigracionu politiku Evropske unije, a Janša traži da Brisel koriguje i zaoštri stav prema imigrantima. U Hrvatskoj ta tema nije bila u fokusu stranaka, iako su se čuli zahtevi da vojska bude na hrvatskim istočnim granicama, što aktuelna vlada odbija. Slovenci su pred izbore priznali Palestinu, što su stranke levice pozdravile, a u Hrvatskoj takva inicijativa ne postoji, a hrvatski desni centar pre svega HDZ, bezrezervno podržava Ursulu fon der Lajen za drugi mandat na čelu Evropske komisije.
U evropskim medijima stalno se spominje mogućnost da hrvatski premijer Andrej Plenković nastavi karijeru na jednom viđenijem mestu u evropskoj administraciji, što on ne želi da komentariše. Ambicije u evropskoj politici ima i bivši slovenački predsednik Borut Pahor, ali su male šanse da hrvatski i slovenački političari posle izbora dobiju značajnije funkcije u Briselu.
- Utisak je da Evropski parlament ionako ne donosi nikakve odluke bitne za budućnost i da je u većini slučajeva mesto gde treba zbrinuti bivše, islužene nacionalne političare za platu od 8.000 evra i razne dodatke koji dosežu još 4.000 evra. Zato nema ni interesa u Sloveniji i Hrvatskoj za izbore - smatra analitičar Slavko Ležaja, dok Božo Skoko zamera što nije bilo više rasprava o budućnosti i efikasnosti Evropske unije što je i rezultat da građani zapravo malo znaju kako funkcioniše EU.