KARTE ZA EVROPU DELE HDZ I SDP: Bez Pupovca među 12 hrvatskih poslanika u Evropskom parlamentu
U BRISEL neće ići ni Milorad Pupovac, ni dosadašnji evroposlanici iz redova malih stranaka iz Hrvatske, a po anketama uoči četvrtka i evropskih izbora, poslanička mesta podeliće HDZ i SDP.
Foto AP
Za hrvatske poslanike u Evropskom parlamentu, predviđeno je 12 mesta, a verovatno će pet pripasti najvećoj stranci, HDZ-u, četiri SDP-u, a za ostala tri konkurišu stranka Možemo, Domovinski pokret i Most.
Teško da će liberalni blok, među kojima je i SDSS, dobiti bar jedno poslaničko mesto, a Pupovac kaže da slede i velike dileme u formiranju evropske "vlade".
- Ako će Domovinski pokret biti "karta" HDZ-u za odlazak u EU, to jednostavno nije dobro. Podseća na razdoblje pre Drugog svetskog rata kada se išlo po sistemu kompromisa i završilo sa projektom koji je raspalio mržnju i doveo do rata. Ja se sa tim ne bi igrao, ni sa time da Domovinski pokret može da bude karta s kojom se može otići u Brisel, bio bi to poraz EU, ali i Hrvatske - kaže Pupovac uoči izbora, ponavlja kritike na račun Domovinskog pokreta i tvrdi da zagovaraju antimanjinsku, antidemokratsku i antisrpsku politiku.
Hrvati ovog puta u Brisel neće poslati evroskeptike i Suvereniste koji više ne uživaju popularnost, pa će se hrvatski poslanici podeliti u podršci narodnjacima i Ursuli fon der Lajen za drugi mandat na čelu Evropske komisije i socijalističkom bloku. Kao i na prošlim izborima, nije mnogo birača izašlo na izbore, tako se očekuje i da će biti na ovim izborima, jer su hrvatski građani sve manje zainteresovani za evropske teme.
Bez zahteva za izlazak iz EU
IAKO je zanimanje za EU mnogo manje nego ranijih godina, ipak najveći broj građana još uvek podržava članstvo i nema otvorenih zahteva za izlazak iz evropske porodice. Hrvatska je iz fondova za razvoj dobila i najviše para u odnosu na broj stanovnika, što se koristi za brojne investicije, ali su posla imali i istražitelji zbog korupcije i nepravilnog korišćenja evropskog novca. Već su zbog toga "pala" dva ministra, a predstoje mnoge istrage koje treba da pokažu kako su trošena sredstava. Velikim delom, od evropskog novca je finansirana obnova Banije i Zagreba posle zemljotresa.
Pokazala je i to kampanja, vođena u Hrvatskoj, a prošla je bez ikakvih uzbuđenja i reakcija građana. S jedne strane Hrvati su nakon parlamentarnih izbora i u očekivanju predsedničkih umorni od politike, a vlada utisak da je mesto u Evropskom parlamentu samo nagrada "isluženim" političarima kojima se na taj način obezbeđuje visoka zarada.
Dosadašnji evroposlanici, od kojih mnogi više neće sesti u stolice Parlamenta, učestvovali su u projektima koji je trebalo da olakšaju život Evropljana, a poslanica iz redova SDP Biljana Borzan bila je angažovana na zahtevima da proizvođači ne rade selekciju za kvalitet u pojedinim državama, već da svi u sklopu EU imaju garantovano isti kvalitet. Neki hrvatski poslanici, kao Tonino Picula bili su izrazito kritični prema komšijama, u prvom redu Srbiji, a sada je poslednji na listi SDP-a. HDZ je na listu stavio i bivšeg šefa hrvatske diplomatije Davora Štira, a predsednik stranke Most, Božo Petrov, u kampanji je predlagao da hrišćanstvo uđe u hrvatski Ustav, kao potvrda da se Evropa vraća hrišćanskim korenima.
Najviše je u kampanji potrošio HDZ, oko pola miliona evra, s tim da je i sam predsednik stranke i premijer Andrej Plenković dao lični prilog.