RAT MILANOVIĆA I PLENKOVIĆA NE PRESTAJE: Ti si lažov i manipulator, Ursulin potrčko i zaštitnik kriminala

Milanović je sada objavio novo saopštenje u kojem se žestoko obračunava sa Plenkovićem koga je nazvao glavnim zaštitnikom kriminala i korupcije, Ursulinim potrčkom.

- Pre nego što je sinoć pobegao od novinarskih pitanja o Ivanu Turudiću, vidno nervozni i nestašni Andrej Plenković ponovo je izmišljao unutrašnje i spoljne neprijatelje Hrvatske, brbljao o „iskakanju predsednika Republike iz svojih ovlašćenja” i lagao kako ga predsednik Republike nije na vreme obavestio o bezbednosnim preprekama za imenovanje Turudića na mesto glavnog državnog tužioca. I posle svoje poplave laži, imao je hrabrosti da o zaostavštini predsednika Republike Zorana Milanovića govori kao o „primitivizmu i vulgarnosti”.

Pa, pošto on govori o svom nasleđu, evo podsećanja na njegovo ključno nasleđe, i to samo činjenično, biranim rečima.

Andrej Plenković je glavni zaštitnik kriminala i korupcije, prvi i jedini premijer u istoriji hrvatske države koji je politički doslovno okupirao DORH i stavio ga pod svoj neposredni nadzor. Kako bi zaštitio sebe i svoju užu stranku od mogućeg procesuiranja, osmislio je i izveo „demokratsku“ farsu i, ne tražeći interes države, nametnuo Ivana Turudića za šefa DORH-a uoči samih parlamentarnih izbora. On „Operacijom Turudić“ želi da sakrije ili izbriše sve tragove korupcije, kriminala i partijsko-političkog favorizovanja koje vode bivšim i sadašnjim funkcionerima njegove vlade i stranke.

Donošenjem represivnog zakona o zaštiti njegovog lika i dela, Andrej Plenković daje Turudiću pravnu palicu kojom će ljudima zabijati strah u kosti. Za vreme zle ere Andreja Plenkovića, Hrvatska je postala najkorumpiranija u svojoj istoriji, a nezamislivo je postalo stvarnost: ljubavniku i prijatelju kriminalaca Turudiću zadužio je da se bori protiv kriminala. I to u trenutku kada jedan broj njegovih izabranika čeka na podizanje optužnice, a ostacima njegove „verodostojne” Vlade prete istrage.

Andrej Plenković je lažov, politički lažnjak koji od prvog dana obmanjuje hrvatske građane na čelu HDZ-a, čije je rukovodstvo preuzeo na prevaru, kao autokratski birokrata. U istoriji hrvatske demokratije ostaće mera za političke podvale. Od prve laži koju je suptilno izrekao – da će promeniti HDZ da bi promenio Hrvatsku, Andrej Plenković je došao do toga da je eklatantno lagao ljudima. On laže identično Turudiću kada u kameru kaže da Mamića nije video i to samo sat vremena nakon što je seo u auto sa njim. Laž je postala zvanična politika njegove vlade, čiji članovi moraju da ponavljaju Plenkovićeve laži, gazeći sopstveno dostojanstvo.

Andrej Plenković je samozadovoljni manipulator koji koristi državu za lično pozicioniranje i promociju. Za osam godina vladavine nema nijedne odluke koju je doneo a da prethodno nije odvagao svoj interes. Danas, hraneći se briselskim uputstvima kao nekada kroasanima, spreman je da hrvatski državni interes gurne pod tepih samo da mu ime ostane u bubnju za punjenje evropskih fotelja. Nijednom se u Briselu nije usudio da glasno i jasno stane u odbranu stvarnih interesa hrvatskog naroda u Bosni i Hercegovini, a suštinski interesa Republike Hrvatske, jer politički bezobrazluk ostavlja za domaće potrebe.

I nastavlja da drsko i podmuklo nasrtaje na hrvatske narodne poslanike koji su branili hrvatske zakone i Ustav od njegove samovolje, etiketira ih kao proruske, a on je tada Rusima isporučio najveću hrvatsku firmu. I time je omogućio svojim prijateljima milionsku zaradu ispod stola, a državi naneo pravosudnu blamažu i eventualnu finansijsku štetu u milijardama. Poslušno mareći za tuđe interese, osramotio je Hrvatsku kada je – opet samovoljno, kršeći Ustav – naredio da se UN glasa protiv mira u Gazi.

Andrej Plenković je legalizovao političku trgovinu i hrvatsku državnu politiku pretvorio u sajam ličnih interesa. On je prigrabio vlast i vlast koja opstaje samo zahvaljujući podršci jeftinih saborskih etnobiznismena, uskočkih sumnjivaca i nekih političkih luđaka, uz njihovu pomoć napada nezavisne državne institucije i pretvara ih u svoj partijski servis. A ono malo institucija koje su mu ostale van domašaja, poput Evropskog tužilaštva, preti se gašenjem ili lažima bahato diskvalifikovati, poput Vrhovnog suda.

Andrej Plenković se toliko odlučio da se pravi sledbenik Franje Tuđmana, sa kojim nema apsolutno ništa zajedničko. Zato se usuđuje da meri nacionalna osećanja svojih političkih protivnika, iako je svoj nacionalni sentiment otkrio tek kada mu je ponestalo drugih kvalifikacija za političku karijeru. A nacionalna osećanja mu prestaju da budu važna čim pređe Breganu, tada postaje evropski rekorder u trčanju Ursuli fon der Lajen u zagrljaj kako bi mogao ponosno da nosi oznaku Ursulinog potrčka.

Upravo pomenuto, a ima još mnogo toga, zaista je „ugledno“ nasleđe lažova i manipulatora Andreja Plenkovića. Bruto tonaža kojom se Plenković utisnuo u Vikipediju hrvatske političke sramote gurnula je veliku većinu ostalih protagonista na nivo pukih upisa.