BANIJA - ZONA SUMRAKA: "Istorijska" obnova posle katastrofalnog zemljotresa, za vlast Hrvatske ostala mrtvo slovo na papiru (FOTO)
ZA hrvatski državni vrh obnova Banije posle katastrofalnog zemljotresa je "istorijska", ali za obične ljude, koji su ostali bez krova nad glavom, ove tri godine su agonija kojoj se ni sada ne vidi kraj.
Foto I. Marinković
Obnova je ozbiljnije pokrenuta ove godine, dok su prethodne dve prošle u administrativnom prepucavanju, kada su gotovo izmakla i evropska sredstva. Zemljotres koji je 29. decembra 2020. pogodio Petrinju i okolna mesta, jačine 6,2 stepeni po Rihteru, za mnoge je bio koban. Više hiljada kuća je srušeno, a ukupna šteta je bila 5,5 milijardi evra.
Danas je izgrađeno više novih zgrada i podeljeni su ključevi, ali se mnogi nisu ipak mogli useliti jer radovi nisu do kraja završeni. Više nema kontejnerskih naselja, ali to ne znači da je za mnoge Banijce obnova donela novi život, jer i dalje žive u uslovima koji nisu primereni.
- Obnova nije moguća preko noći, L'Akvila se obnavljala 14 godina - rekao je juče hrvatski premijer Andrej Plenković u Petrinji i istakao da je dosadašnja obnova bila izuzetno kvalitetna.
Najavio je gradnju još 36 stambenih zgrada i to 20 u Sisku, sedam u Petrinji i nekoliko u Topuskom, Dvoru i Glini. Iz Evrope je stiglo 3,5 milijardi za Baniju, a većna od tog novca je potrošena.
Dvostruka dioptrija, sa jedne strane od hrvatske vlade, i druga, od nesrećnih ljudi koji su ostali bez ičega, još je slika Banije. Više od 10.000 ljudi se iselilo, a malo se njih vraća. Niko nije odgovarao, čak ni politički, što obnova nije išla brže i efikasnije, iako je postojao novac za to.
Trebalo je da prođu gotovo dve godine od zemljotresa da bude usvojen zakon koji je omogućio lakšu distribuciju novca, a i danas uz sve pomake obnova ide presporo. Apsurd je da se Hrvatska stalno nudi da bude uključena u obnovu Ukrajine posle rata, a na Baniji nije položen ni osnovni ispit u efikasnosti i kvalitetu obnove.
Pomagale komšije iz Srbije
RAZOČARANI su stanovnici Gline, Petrinje, Siska, a u strogom centru tih gradova još je poneka srušena zgrada. Okolne ulice pune su blata, a jedino zadovoljstvo meštana je da su obnovljene neke škole i javne ustanove. Mnogo su pomogle komšije iz Srbija, Mađarske, ali i neke evropske zemlje koje su finansirale pojedine projekte. U mestima gde je pretežno srpsko stanovništvo ništa nije bolje situacija, neka su i dalje bez javne rasvete.
Teško je doći i do građevinara, jer su cene odletele do neba i više niko ne prihvata posao po starim predračunima. Zgrade koje su završene su u državnom vlasništvu, a mnogi se žale da se obnova radi bez vizije. Čim se odmakne od centra banijskih gradova zavlada prava zona sumraka.
- Pre ćemo da umremo nego što će nam obnoviti kuće - kažu Banijci koji nisu imali sreće da dođu do novih stanova.