ŠAMAR PRAVDI I NEVINIM SRPSKIM ŽRTVAMA: Zločinac Branimir Glavaš neće ni omirisati zidove zatvora?

Glavaš je na kraju suđenja na Županijskom sudu u Zagrebu napravio incident i vređao sud, kada je po izricanju presude vikao sudiji Draženu Kevriću "da li ja to moram da slušam, sramota, sram vas bilo, nabijem na k" vas i vaš sud". Nakon toga je demonstrativno napustio zgradu suda, uz komentar "neću ja više videti dan zatvora", a kako je presuda nepravosnažna ostaje mu pravo žalbe na viši sud.

Uoči suđenja Glavaš je tvrdio da je reč o političkom procesu i navodno je slao pretnje Vladimiru Šeksu, koji je i danas uticajan u pravosuđu i politici. Za sudiju tvrdi da je "sluga režima" i da reč o montiranom procesu, farsi za međunarodnu zajednicu. Glavaš je pre četrnaest godina osuđen za iste ratne zločine na 10 godina zatvora, pa mu je Vrhovni sud smanjio kaznu na osam, a on je pobegao u BiH i tamo proveo pet godina i tri meseca u zatvoru.

Svojevremeno vladar Slavonije, Glavaš, odlučivao je o životu i smrti Srba pre više od trideset godina, a ceo sudski proces nije dovršen ni do današnjeg dana.

Na sudovima su prodefilovali mnogi svedoci koji su ispričali što se događalo sa srpskim civilima u morbidnim garažama, gde su mučeni na najsuroviji način. Neke su terali da popiju sumpornu kiselinu, stavljali im selotejp preko usta i mrtva tela bacali u reku. Eksplozivno svedočanstvo je dao Krunoslav Fehir koji je razjasnio pozadinu događaja u Osijeku 1991. godine, a za razliku od tog prvog suđenja postao je ne krunski, već "obični" svedok.

Mnogi od svedoka su u međuvremenu umrli, mnogi su menjali iskaze, a mnogi koji su bili informisani o tim stravičnim događajima više ne žele da o njima govore. Glavaš je sve vreme tvrdio da je nevin i da nije bio informisan o zločinima koji mu se stavljaju na teret.

Ceo slučaj je najbolja slika o odnosu hrvatskog pravosuđa prema ratnom zločinu i zločincima jer ni trideset dve godine posle tih događaja nije donesena pravosnažna presuda. Analitičar i bivši hrvatski ambasador i političar Božo Kovačević kaže da je očekivao ovakvu presudu i da nije iznenađen:

- Mislim da je ova presuda šamar Ustavnom sudu koji se, po mom mišljenju, suprotno svojim ovlašćenjima umešao u suštinu vođenja sudskog procesa i poništio kaznu koja je bila gotovo već odslužena.

Savo Štrbac, prvi čovek Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas" i nekadašnji sudija, ocenio je za "Novosti" da su presude izrečene Branimiru Glavašu i saoptuženima, minimalne ili čak ispod minimuma, daleko manja nego što bi bila primerena kazna za dela koja su počinili:

- Sud im je, praktično, izrekao kaznu toliku da pokrije vreme koje su već proveli u pritvoru i zatvoru po prvoj presudi, koja je u međuvremenu ukinuta, tako da će već sutra biti slobodni ljudi.

Maksimalna kazna za delo za koje su gonjeni jeste 20 godina, a minimalna pet, a svi zajedno su dobili manje od maksimalne kazne, ukupno 17 godina:

- Ne vidim koje su to bile naročito olakšavajuće okolnosti u vreme izvršenja dela koje bi opravdale sankciju ispod zakonskog minimuma! Čini mi se da su proglašeni krivim isključivo zbog međunarodne zajednice, ali su kazne takve da će već sutra, ako ne i danas, biti slobodni.

Štrbac još dodaje da je čak i dve decenije zatvora malo za ubijanje srpskih civila i bacanje u Dravu vezanih ruku, nogu i selotejpa zalepljenog preko usta, da slučajno ne isplivaju (slučaj "Selotejp").

Iako je dva puta pogođen rafalom u glavu i bačen u vodu, Ratoslav Ratković je uspeo da se spase i preživi Glavaševe stravične operacije u Slavoniji, o čemu je i svedočio.

- Dve decenije je malo i za mučenje i smrt Čedomira Vučkovića, kog su naterali da pije kiselinu za akumulator. Ljudi su posle pričali da je od strahovitog bola, jer su mu goreli jednjak i utroba, uspeo nemoguće - da razvali zaključana vrata garaže i izleti, da bi ga u dvorištu upucali. Uprkos svemu, ne verujem ni da će im ove simbolične kazne ostati. Cenim da će uložiti žalbe, pa će možda postupak biti vraćen na ponovno odlučivanje ili će se otegnuti i ko zna koliko trajati, da Glavaš i ostali nikada ne dožive pravosnažnu presudu i da formalno ostanu nevini - zaključuje Štrbac.