MINE PRETE SENIMA SRPSKIH JUNAKA: Opasna istraživanja u rudniku kod spomen-kosturnice Zebrnjak kod Kumanova, 7. septembra

Spomen-kosturnica, gde počivaju zemni ostaci 678 ratnika Srpske armi­je poginulih u Kumanov­skoj bici, kojom je tri­jumfalno odlučen Prvi balkanski rat, mogla bi da bude dodatno oštećena s obzirom na to da su za 7. septembar, kako je potvr­đeno "Novostima", ovde zakazana "probna mini­ranja" površinskog kopa Zebrnjak.

Umesto odgovora pred­stavnici srpskog centra su, kako je rečeno našem listu, dobili čudan odgovor na­dležnih - "poziv da prisu­stvuju merenjima efekata planiranog miniranja".

Upozorenje SPONA, kako su "Novosti" već pisale, upućeno je nadle­žnima i u Severnoj Makedoniji i u matici Srbiji. Na akt apela da se spreče katastrofalne posledice po ovaj memorijal zbog na­javljenog daljeg miniranja u procesu eksploatisanja kamena u obližnjem rud­niku podno memorijala na vrhu brda Zebnjak, iz Državnog inspektorata tehničkih inspekcija Severne Makedonije, s potpisom samostalnog rudarskog inspektora Av­duša Jonuzija, stigao je ponovni odgovor - da se predstavnici asocijacije pozivaju da - prisustvuju najavljenom miniranju:

- Na osnovu vašeg zahte­va za utvrđivanje stepena uticaja eksploata­cije površinskog kopa Ze­brnjak na spomenik, izve­štavamo vas da je zakazano merenje seizmike minira­nja na dan 7. 9. 2023. godi­ne. Ukoliko imate želju da prisustvujete samom mere­nju, molimo vas da nazna­čite vaše predstavnike, ne više od tri osobe, koje će prisustvovati samom merenju...

Iz centra SPO­NA za "Novosti" je potvrđeno da je ovim ponovo, ka­ko kažu, "bagate­lisan važeći akt resornog Ministarstva kulture u Skoplju koji da­tira još od 17. marta 2004. Ovim dokumentom je upra­vo Državni inspektorat tehničkih inspekcija do­neo rešenje o zabrani svih daljih aktivnosti u blizi­ni spomenika Zebrnjak.

- No, od tada s e malo ko držao ovog važećeg akta o zabra­ni. Minira­njem i podri­vanjem brda Zebrnjak i ek­sploatacijom kamena opasno se ugrožava sama osno­va ostataka spomen-kom­pleksa - ka­žu u SPONA.

- Naš zahtev za utvrđivanje stepena uti­caja eksploa­tacije površinskog ko­pa Zebrnjak na spomenik bio je prvenstveno moti­visan kako bi se utvrdio stepen oštećenja izazvan prethodnim miniranji­ma, kao i da se spreči bilo kakvo iskopavanje, a posebno mini­ranje u rudniku podno memorijala. Podsećamo da prethodna rešenja nadležnih instituci­ja zabranjuju bilo kakva miniranja u krugu spo­menika Zebrnjak. Zbog svega smo začuđeni zbog činjenice da je dozvolje­no miniranje, uključuju­ći i ono pod nadzorom državnih in­stitucija zbog utvrđivanja ste­pena ugruženo­sti spomenika.

Srpski kul­turno-informa­tivni centar ponovo je na­dležnima u Skoplju naveo da se "oštro protivi bilo kakvim aktivnostima ova­kve vrste".

Iz resornog Ministar­stva za rad, zapošljavanje, boračka i so­cijalna pita­nja Republike Srbije, cen­tru SPONA je 8. avgusta stigao, kako su nam rekli, opširan od­govor u kome se između ostalog zaključuje da bi za, "prema informacijama sa kojima raspolaže srpsko mini­starstvo, pomenutu vrstu radova trebalo da bude iz­data posebna dozvola Upra­ve za kulturno nasleđe, koja, međutim nije primila ni­kakav upit takve vrste".

Nadležni predstavni­ci Severne Makedonije, kažu prenose u SPONA, navode našeg ministar­stva su obavešteni i, kako se navodi, "dodatno će is­pitati sve navode".

Monument bio visok 48,5 metara

SPOMEN-kosturnica Zebrnjak na istoimenom brdu nadomak Kumanova, podignuta je po projektu poznatog srpskog arhitekte Momira Korunovića. Osvećena je 30. oktobra 1937. na 25. godišnjicu slavne Kumanovske bitke. U kripti kosturnice tada su sahranjene kosti 678 izginulih vojnika Srp­ske armije kojom je komandovao regent Aleksandar Karađorđević.

Monument je sa kupolom bio je visok 48,5 metara. Građen je u takozvanom srpskom nacionalnom stilu i bio je ukrašen freskama slikara Živora­da Nastasijevića.

U vreme fašističke okupacije u Drugom svetskom ratu, u noći između 24. i 25. maja 1942. pripadnici bugarskih trupa i, kako je zabeleženo, njiho­vih lokalnih saradnika, minirali su spomenik na Zebrnjaku. Srušene su dve trećine objekta.

Od tada, nikada nije kompletno obnovljen. Zebrnjak je za spomenik kul­ture proglašen 1954. godine Zakonom o zaštiti spomenika Makedonije.