HRVATSKA ŠTITI UTERIVAČE DUGOVA: Blokirano više od 350.000 građana, agencije uz pomoć države od njih prave dužničke robove
IAKO godinama deluju van zakona, uterivači dugova u Hrvatskoj i dalje su zaštićeni, a aktualna vlast nikako da donese zakon koji bi regulisao njihov rad.
Foto: Shutterstock
Mesecima se sprema formiranje radne grupe koja bi pripremila zakonske odredbe i razne agencije najčešće u inostranom vlasništvu prisililo da se ponašaju korektno prema dužnicima. Nisu pomogle da se ubrza proces ni poslednje afere kada je otkriveno da su iz tih agencija procurili podaci građana, među kojima i maloletne dece koja su bila na spisku ”naslednika dugova”.
Očito iza tih agencija stoji moćni lobi i velika zarada, jer otkupljuju od banke nenaplative kredite za bagatelu, a onda traže od dužnika ceo iznos plus kamate. Većina ode u dužničko ropstvo i nemogućnost da ikada vrati dugove, koji se stalno uvećavaju zbog raznih troškova. Više od 350.000 hrvatskih građana tako je blokirano, a Hrvatska jedina u Evropskoj uniji dopušta da im takve agencije ”sedaju” kako njima odgovara na račune dužnika.
Uterivači nisu registrovani kao kreditne ili finansijske institucije, ali to ne sprečava Narodnu banku da uvek staje iza njih nasuprot dužnika. Ne prolaze ni predlozi da se ne dopusti agresivno uterivanje dugova, što je čest slučaj, a agencije tako postajju ”svete krave”, van sistema, a zaštićene od države.
Ni promene u Ministarstvu finansija i novi ministar Marko Primorac nisu promenile nipta, osim što su glatko odbili predlog moratorijuma na uterivanje dugova dok se ne donese novi zakon. HDZ uporno pogoduje firmama koje sada love u mutnom, ostvarjući enormno bogaćenje, dok ima primera da su dužnici doslovno gladni i preplašeni ponašanjem uterivača.
Niz je primera da su se bogatili i oni koji vode takve agencije i firme, otkupljujući za male pare imovinu dužnika. Bilo je i slučajeva mešetarenja sa dugovima, a neki su zbog toga na kraju završili u zatvoru. I banke koje su najčešće prodavale nenaplative kredite mešetarima dostavljle su im lične podatke dužnika, koji su zaštićeni zakonom o ličnim podacima. Jedna od direktorki tih fantomskih agencija kupila je stan u centru Zagreba za 580 evra od dužnika koji nije mogao da vraća dug, time da je realna cena kvadrata u ovom času 3.500 evra.
Predlog novog zakona takođe ne bi rešio ništa, jer i dalje pogoduje uterivačima, a dužnika stavlja u nezavidan položaj, pretvarajći ih u večne dužnike koji verovatno nikad neće moći da vrati dug.