MILANOVIĆ I PLENKOVIĆ RAZLIČITO O EU: Brisel ne sme da zameni Beograd, Beč i Budimpeštu

Šef hrvatske države kaže da je Hrvatska dugo čekala na članstvo, ali ne tako dugo kao zemlje Zapadnog Balkana.

- To sa odugovlačenjem članstva smatram nekim oblikom zlostavljanja i neodgovornosti prema tim zemljama -kaže Milanović.

Da se Plenkovićevi i Milanovićevi stavovi oko EU dijametralno razlikuju nije neka novost. I dok hrvatski premijer hvali sve što dolazi iz Brisela, predsednik države je skeptičan.

- Evropska unija je zamišljena od mnogih kao federacija, što nikada po meni ne sme postati. Ja ću se protiv toga lično boriti, jer se protivim bilo kakvoj federalnoj državi, da Brisel zameni Beograd, Budimpeštu ili Beč. To jednostavno ne želim i ne želim da opet imamo neki centar moći - rekao je Milanović.

Za Plenkovića je tih deset godina u EU neverovatan uspeh Hrvatske, posebno uvođenje evra i ulazak u šengenski prostor.

- Krize sa kojima smo suočeni u protekle tri godine, od najveće pandemije u zadnjih sto godina pa do posledica ruske agresije na Ukrajinu, zahtevale su odgovore i na evropskoj i na nacionalnoj razini. Tu je Evropska unija, i Hrvatska kao deo nje,  pokazala je izuzetnu snagu i odgovornost - smatra hrvatski premijer.

Istovremeno Milanović ukazuje na mnoge boljke ujedinjene Evrope i kaže da EU pati, što je teško izlečiva od manjka demlokratije i odgovornosti.

- Borelj je opterećen takvim aferama da u mojoj vladi ne bi mogao da bude ni ministar, a u Plenkovićevoj ne znam. Kao ni predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen.

Milanović je direktno optužio visokog predstavnika Unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku da je odbio zahtev Hrvatske da učestvuje u vojnoj misiji EU u BiH i da je u njegovom obrazloženju bilo puno laži.

Plenković ima veoma prisne odnose sa sadašnjim vođstvom EU, pre svega sa šeficom Komisije kojoj se nekoliko puta javno zahvalio da se založila da Hrvatska dobije sredstva za ekonomski oporavak nakon pandemije. Milanović opet drži da je budžet EU malen i da nema pravog razvoja sa evropskim parama.

- Sa tim sredstvima zaista se ne može ništa raditi osim poneki most, vatrogasni dom, sve ono što stalno gledam izvan Zagreba i to je dobro jer umesto toga  ništa. Nije da se ništa u Hrvatskoj nije dešavalo zadnjih 10 godina, bilo je napredaka ali nedovoljno - poručio je šefhrvatske države.

Plenković stalno naglašava da je Hrvatska zabeležila rast na svim područjima poslednjih deset godina i da je to zasluga ulaska u EU. Milanović sa druge strane kaže da su u Hrvatskoj stalno neke krize, da je zabeležen rast ali da su drugi rasli daleko brže.

- Moramo prestati da idealizujemo i idolizujemo EU. Činjenica je da o pitanjima života i smrti, rata i mira govore ljudi koji za to nisu birani, a to su ozbiljne stvari.

Dok Plenković izbegava da se izjasni o pojedinim liderima evropskih država koje su u EU, Milanović to često čini. Tako je ocenio da je francuski predsednik Emanuel Makron  ”najkalibriraniji, najrazumniji i najpotentniji evropski lider” i pohvalio njegovu inicijativu kada je reč o većoj autonomiji EU. Za Milanovića sve što je Makron govorio u Pekingu je u redu, dok je reakcija evropskih saveznika bila različita.

I do sada je Milanović često kritikovao EU, a Plenković na te kritike odgovara ”on se pravi kao da je predsednik države koja nije u NATO-u i Evropskoj uniji”.

- Hrvatska je normalno u političkom smislu disala dok se on nije vratio u politički život i došao zagađivati politički prostor, sijati mržnju i vređati sve sugovornike - smatra premijer, a Milanović odgovara da se premijer ponaša sebično u EU, jer ”jedino je nama stalo do naše države, a ne Briselu”.