PORUKE PROTIV GOVORA MRŽNJE IZ SRCA SEMBERIJE: Bijeljina deo projekta borbe protiv diskriminacije Roma

Suština projekta je upoznavanje javnosti o štetnosti govora mržnje u javnom prostoru, poručili su organizatori. Zbog toga je jako važno, kako se čulo, da se učine konkretni koraci koji mogu da se preduzmu kada je u pitanju prevencija govora mržnje.

- U tom kontekstu smo razvili dokument koji je na neki način mapirao probleme i institucije kojih se tiču problemi govora mržnje, s namerom da u narednom periodu napravimo zajednički plan, odnosno, dokument ili smernice, na osnovu kojih bi se zadužile sve nadležne institucije, posebno one koje deluju u sferi  regulacije javnog medijskog prostora, odnosno informisanja građana, kako bi se sprečila i kaznila svaka takva pojava koja nanosi dugoročnu štetu - rekla je Saliha Đuderija, pomoćnik ministra za ljudska prava i izbeglice BiH.

Ovaj projekat će biti sprovođen kroz kombinaciju pravne i strateške podrške ustanovama, aktivnosti jačanja kapaciteta, uzajamnu razmenu sa regionalnim i evropskim partnerima, kampanje podizanja svijesti i javnim raspravama na odabrane teme koje se tiču borbe protiv diskriminacije, pružanje podrške organizacijama civilnog društva i jedinicama lokalne samouprave kroz male grantove, kako bi poboljšali svoje kapacitete u borbi protiv diskriminacije i pružanja podrške sugrađanima.

Armin Poljak, evropski omladinski ambasador BiH za Zapadni Balkan rekao je da je Grad Bijeljina odabran za kampanju „Blokiraj mržnju, podeli ljubav“, jer je jedan od gradova sa najvećim brojem pripadnika romske populacije.

- Današnju uličnu akciju sproveli smo na ulicama Bijeljine, u saradnji sa predstavnicima Saveta Evrope, Grada Bijeljina i nekoliko udruženja, a ona je imala za cilj da dobije mišljenje sugrađana koliko su i da li su prpadnici romske populacije marginalizovani u ovom gradu. Jedan od načina prevencije i borbe protiv govora mržnje je pokazivanje empatije prema romskoj populaciji, ali i druge institucionalne mere, kao što su prijavljivanje policiji, različitim centrima, instituciji Ombudsmana i slično - istakao je Poljak.

Cilj celokupnog projekta je jačanje kapaciteta nacionalnih i lokalnih aktera kako bi bolje rešavali pitanja vezana za borbu protiv diskriminacije, govora mržnje i zaštite prava nacionalnih manjina, u skladu sa standardima i preporukama koje je postavio Savjet Evrope, a posebno onih iz Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina, Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima i Evropske konvencije protiv rasizma i netolerancije.

U okviru tog projekta su u Bijeljini javnosti predstavljene nove topografske oznake na jezicima nacionalnih manjina, čija su izrada i postavljanje realizovani u saradnji sa Koordinacionim odborom za nacionalne manjine - neformalnim telom kojim predsedava Ministarstvo za ljudska prava i izbeglice Bosne i Hercegovine, a koje su podržali Evropska unija i Saveta Evrope. Pored tri znaka u Bijeljini koji upućuju na Slovačku evangelističku crkvu, odnosno, slovačko i romsko groblje, još 46 znakova postavljeno je u Prnjavoru, Srpcu, Gradišci i Laktašima.

BONUS - NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI