OGLASILI SE GOLDŠTAJN I MATAUŠIĆ: Prve reakcije nakon što su ih hrvatske vlasti izbacile iz članstva Hrvatske alijanse za Holokaust

Inače, u sklopu Međunarodne alijanse sećanja na Holokaust sudeluje 35 država članica, među kojima je i Srbija. Razlog zbog čega je hrvatsko ministarstvo spoljnih i evropskih poslova i ministarstvo kulture "kaznilo" Goldštajna i Mataušićevu svakako vuče korene iz politike, jer su, očito, nepodobni za hrvatsku vlast kao istraživači koji su ovoj osetljivoj temi pristupali isključivo iz naučnih, a ne političkih gabarita.

- Svoje kolege i prijatelje iz Međunarodne alijanse sećanja na Holokaust obavestio sam o onome što se događa u Hrvatskoj, tako da u Stokholmu sada znaju sve okolnosti - kaže za "Novosti" Ivo Goldštajn, koji je autor mnogobrojnih knjiga koje govore i o Holokaustu. - To je dokaz kako se biraju kadrovi i sve dok je lojalnost vrhunski kriterijum u ovoj zemlji neće biti dobro. Preživeću ja i bez ovog angažmana, ali žalosno je da se politika u sve meša.

Goldštajn je angažovan u projektima Alijanse od 2005. godine, kada je Hrvatska i postala članica. Inače, njegov kolega istoričar Goran Hutinec podneo je ostavku kada je video što se događa.

Goldštajn i Mataušićeva su zamenjeni drugim članovima, Adrijanom Benčić, koja je radila kao kustos u Jasenovcu, i savetnicom ministarke kulture Dubravkom Đurić Nemec i profesorkom judaistike i autorkcom više radova o Holokaustu Naidom Mihal Brandl. Sam profesor Goldštajn tvrdi da novoizabrani članovi radnih tela imaju manje iskustva od smenjenih.

Istoričarka Nataša Mataušić kaže za naš list da je otišla u penziju i da joj je zahvaljeno na saradnji, ali će nastaviti sa delom posla i ubuduće. Posebno jer se sledeće godine pripremaju i dve konferencije u Zagrebu i Dubrovniku.

- U potezu promene članova radne grupe svakako je najpogođeniji dr Goldštajn, koji je i jedan od najpoznatijih stručnjaka koji istražuje Holokaust u Hrvatskoj. Očigledno da postoje mnogi razlozi za njegovo uklanjanje, a uvek je na delu politika - govori Nataša Mataušić za "Novosti", istoričarka koja ima neprocenjivu zaslugu da iz zaborava "izvuče" Dijanu Budisavljević koja je spasavala decu iz ustaških logora smrti.

Mataušićeva je bila članica Radne grupe za memorijale i muzeje, a Goldštajn je bio član Akademske radne grupe.

- Politika je uvek tu negde prisutna, nasuprot nauci i naučnicima - kaže istoričarka Mataušić, koja je dugo vremena bila i predsednica Upravnog veća Spomen-područja Jasenovac. - A javnost i dalje malo zna koja se istraživanja, vezana za genocid nad Srbima i Romima, rade, iako istraživanja postoje. Realizuju se neki projekti, ali njihovi rezultati nisu došli do javnosti.

Za nju, ipak, spora više nema, bar kada je reč o naučnom pristupu Holokaustu i žrtvama Holokausta.

- Jasno je to da je NDH bila zločinačka država i oko toga zaista spora nema - kaže nam Nataša Mataušić.

Ostaje spor oko kadrova, onih podobnih i manje podobnih, a biće sigurno zanimljivo i kako će međunarodni stručnjaci koji su se okupili u Stokholmu na zasedanju Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust reagovati na hrvatski model kadriranja.

SLIKA NA ZIDU

Goldštajn je i bivši diplomata, bio je hrvatski ambasador u Francuskoj, a kada ga je nedavno predsednik države Zoran Milanović predložio da ponovo bude ambasador, vladajući HDZ se tome energično protivio, tvrdeći da je u Parizu u svojoj kancelariji imao sliku Josipa Broza.