UMESTO U BLAJBURGU, ORGIJAĆE U UDBINI: Najavljeno da će se komemoracija ustašama iz Koruške sada održavati u Lici

U tom ličkom mestu gde su nekada u većini živeli Srbi, a danas ih je tek neznatno više od Hrvata, komemoracija za ustaše održavala bi se ispred katoličke crkve, a prostor je dovoljno veliki da primi sve one koji su godinama dolazili u Blajburg.

Zasada meštani Udbine, pre svega Srbi, ćute, iako su bili zgroženi idejom da se komemoracija preseli baš u njihovo mesto. Tu već godinama sarađuju SDSS i HDZ, međunacionalnih problema nije bilo, a nema nikakve prepreke ni za ćirilične table.

Uvezena komemoracija mogla bi sve to da promeni, pogotovo ako u Udbinu dođu ustaški ekstremisti kojima je to bilo nemoguće poslednjih godina u Austriji.

Nikome nije jasno zašto je baš Udbina izabrana kao moguća zamena za Blajburg. Iz ovog mesta, u kojem se teško živi i još teže dolazi do posla, iseljavaju se i Srbi i Hrvati, a popis stanovništva čiji će se rezultati znati do kraja godine, sigurno će pokazati još tragičniju sliku, pa Udbini najmanje treba dodatno zaoštravanje političkih prilika.

Lokalni političari, pre svega oni iz redova Srba, nisu ni upoznati sa detaljima priprema za komemoraciju u Udbini. Sve se radi u tajnosti i Srbi se boje da će javnost biti obaveštena kada više ništa neće moći da se promeni.

Kako će organizatori braniti ideju da se skup u Blajburgu zameni skupom u Udbini nikome nije jasno, ali svi lokalni političari tvrde da Udbina nema nikakve veze ni sa Križnim putem, ni sa ustaškim okupljanjem koje je u Austriji nazvano najvećim fašističkim okupljanjem u današnjoj Evropi.

Udbina ima katoličku crkvu ali nema pravoslavnu. Za pravoslavce je prva najbliža crkva ona u Jošanima, mestu gde je rođena Jovanka Broz. U Udbini su u vreme NDH ustaše ubile izuzetno mnogo Srba, samo u septembru 1942. godine 338 meštana. Ožiljci od ustaških zločina su i danas prisutni, još se pamte zločini Pavelićevih hordi, onih koje su i krenule put Blajburga 1945. godine.

Veza Udbine sa NDH je i preko ustaškog generala Tomislava Sertića, rođenog u tom mestu, koji je bio zapovednik svih ustaških vojnih jedinica i načelnik Glavnog stožera vojske. Bežao je nakon sloma NDH zajedno sa Antom Pavelićem prema Austriji, ali je zarobljen i na suđenju u Zagrebu osuđen je na smrt.

U samom Blajburgu ustašo-nostalgičarima će preostati samo misa na privatnom imanju, a sve druga okupljanja biće strogo zabranjena. Austrija je u međuvremenu donela zakon koji sankcioniše i isticanje grba i drugih oznaka HOS-a.

Konačnu odluku gde će biti komemoracija ustašama doneće Počasni blajburški vod, koji je kao udruženje registrovano u Klagenfurtu, a ima podružnicu i u Zagrebu. Predsednik Nadzornog odbora je Vladimir Šeks.

Inače, do sada je Hrvatski sabor bio pokrovitelj komemoracija u Blajburgu.

ODLIKOVANjA ZA UČESNIKE MASPOKA

HRVATSKI predsednik Zoran Milanović odlikovao je za "izuzetan doprinos nezavisnosti i celovitosti Republike Hrvatske", kao i za izgradnju i napredak hrvatske države učesnike "Hrvatskog proleća", odnosno MASPOK-a. "Hrvatsko proleće" jedan je od naziva za politički pokret koji je početkom sedamdesetih imao za cilj veću autonomiju i unutrašnji centralizam tadašnje SFR Hrvatske u SFRJ. U proleće 1971. tražili su transformaciju SFRJ u konfederaciju, odnosno da Hrvatska ima svoju vojsku i postane samostalna članica Ujedinjenih nacija.