ŠMIT PODNEO RAPORT AMERIMA: Vojska Republike Srpske neće biti formirana!

"Posledice toga su vrlo jasne, uključujući i moju stranu", rekao je Šmit za Glas Amerike u Vašingtonu, gde će se sastati sa predstavnicima Stejt Departmenta.

On je naveo da je prošle sedmice razgovarao sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom, navodeći da su zaključili da je međunarodna zajednica opredeljena da doprinese primeni Dejtonskog sporazuma, odnosno da je potrebna saradnja između Evropske unije i NATO.

"NATO je prisutan u Sarajevu. Trebalo bi biti jasno da ako se stvari zakomplikuju, da Evropska unija, EUFOR i NATO, preko takozvane komandne i strategije 'Berlin plus' mogu povećati svoje prisustvo", istakao je Šmit.

Dodao je da za tim ne postoji potreba u ovom trenutku, ali da međunarodna zajednica "mora da bude svesna situacije".

On je rekao da će tokom svog boravka u SAD američke zvaničnike informisati o stanju u BiH, kao i da će se s njima konsultovati o budućim zajedničkim odlukama, u skladu sa njegovom nadležnošću Visokog predstavnika i nadležnostima međunarodne zajednice.

Šmitu za sve "kriv" Dodik

Šmit je ocenio da se Dejtonski mirovni sporazum u BiH ne poštuje, prvenstveno zbog, kako je naveo, postupaka srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika.

Prema njegovim rečima, Dodik je u poslednje vreme izgubio podršku velikog dela građana Republike Srpske, a postoje, kako je naveo, i glasine da ga nadležne institucije istražuju zbog korupcije.

Visoki predstavnik je dalje rekao da predstavnici međunarodne zajednice treba da razgovaraju o tome kako se nositi sa krizom u BIH, šta je budućnost BiH, kako zemlji obezbediti članstvo u EU i koji bi sledeći koraci trebali biti.

"Dakle, ne radi se samo o sastancima u Vašingtonu, već i u Briselu i drugim glavnim gradovima, kao što je London", naglasio je on.

BiH u "najopasnijem položaju od rata"

Navodeći da se BiH nalazi u "najopasnijem položaju od rata", Šmit je kazao da pritom ne misli na "vojno povećanje napetosti", već na nefunkcionalnost države u celini.

"Neki ne prisustvuju nijednoj sednici parlamenta, vlade, Predsedništva. Dakle, oni ne donose nikakve odluke. BiH nema budžet, postoji samo privremeni budžet. Ova disfunkcionalnost se preliva u destruktivnu situaciju. Država neće moći delovati ako im ne pomognemo da se vrate za sto", ocenio je on.

Navodeći da "okleva" da posegne za "bonskim ovlaštenjima", odnosno da pojedine zvaničnike smeni sa dužnosti, Visoki predstavnik u BiH je kazao da se treba raditi pomoću "štapa i šargarepe".

"Štapovi bi mogli biti poništavanje zakona ili zamena zakona koji ne ispunjavaju zahteve Dajtonskog mirovnog sporazuma", kazao je on.

Šmit je istakao da on ima "konačno pravo na tumačenje".

"U mojoj ladici su instrumenti i imam ključ od ladice. Znam kako da ga otvorim. Niko ne bi trebao pogrešno shvatiti da je to znak da ih nikada neću iskoristiti. Mogli bismo doći u takvu situaciju, ali ovo nije trenutak", istakao je on.

NAPOMENA:

Uklonjen je deo teksta, odnosno delovi istog, u kome se tvrdi da je nemački diplomata Kristijan Šmit “nelegalno izabran”.

Upravni odbor Saveta za provođenje mira imenovao je Šmita za novog visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini 27. maja 2021. godine, nakon što je njegov prethodnik Valentin Incko podneo ostavku.

Jasno definisana procedura imenovanja visokog predstavnika ne postoji. Činjenica da imenovanje Šmita nije potvrdio Savet bezbednosti UN-a ne čini ga “nelegitimnim” ili “nelegalno izabranim”.

Više detalja u analizi portala Raskrinkavanje.