ZAGREB PRED KOLAPSOM: Gradska kasa Hrvatske prestonice ispražnjena, pa se situacija poredi sa "Agrokorom"
DVE godine posle zemljotresa u Zagrebu gotovo da nije obnovljena nijedna kuća državnim ili gradskim novcem, obrušavaju se fasade, pucaju vodovodne cevi, a mostovi preko Save su u katastrofalnom stanju.
Foto AP
Stoji i zagrebačka žičara zbog dozvola koje investitori nikako da dobiju. Istovremeno, gradska kasa je prazna.
"Zagrebački Holding", najveće preduzeće u hrvatskoj prestonici je u finansijskom kolapsu, pa stanje u toj gradskoj firmi mnogi upoređuju sa "Agrokorom" pre propasti.
Novac koji je iz Evrope stigao posle katastrofalnog zagrebačkog zemljotresa nije iskorišćen, a prepreka je bio i zakon koji je u međuvremenu donet za obnovu.
Pokazalo se da model po kom će država obezbediti 60 odsto sredstava, grad 20, a građani isto toliko, ne funkcioniše, pa se sada predlaže da država da 80 odsto novca za obnovu zgrada, a grad 20 odsto. Problem je samo što u ovom času grad Zagreb teško može dati i toliko.
Novi gradonačelnik Tomislav Tomašević i njegova stranka Možemo gube popularnost, pogotovo pošto se pokazala stara boljku hrvatske politike da se stranački prijatelji postavljaju na najvažnija mesta u gradu. No, Možemo nema baš preveliku bazu "svojih" kadrova, pa je i među njima sve više svađa i nesporazuma.
Izvesno je da će ubrzo doći do znatnog poskupljenja komunalija i svega ostalog. Kada se to dogodi popularnost stranke Možemo, koje je dočekano kao nada za bolji Zagreb, pašće na niske grane. A prave odgovore za agoniju Zagreba nemaju ni vladajući HDZ, a ni raspolovljeni SDP.
Cena supe
U SABORU ručak sa supom, glavnim jelom, salatom i desertom košta manje od 4 evra, a tridesetak kilometara dalje u, takođe ranjenoj, Baniji ljudi plaćaju samo za glavno jelo 3,5 evra. Istovremeno, dramatično rastu kvadrati novoizgrađenih stanova u Zagrebu, pa se cene kreću od 2.000 do 8.000 evra. Začudo, sve se odmah proda.