PROGONE ĆIRILICU, A ŽALE SE NA STATUS HRVATSKOG U SRBIJI: Oštre reakcije političara iz susedne države zbog udžbenika gramatike

Sve je počelo tvrdnjama hrvatskih zvaničnika da se u srpskim ucbenicima negira postojanje hravatskog jezika i zahtevom da se to ispravi.

- Podelu jezika koja se nalazi u udžbenicima izvršila je Srpska akademija nauka i umetnosti. I u tome nije bilo hrvatskog jezika. Mi bismo želeli da Srbi imaju prava kakva Hrvati imaju u Srbiji. Ukoliko smo napravili grešku, mi ćemo gledati da to ispravimo - rekao je Vučić nakon razgovora sa Plenkovićem.

A hrvatski premijer je naveo kako je rekao Vučiću da reši pitanje udžbenika u kojima se negira postojanje hrvatskog jezika, te da mu je ovaj odgovorio da će videti što može da učini.

Istovremeno, Ministarsvo prosvete je saopštilo da se Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, koji učestvuje u izradi udžbenika, obratio Odboru za standardizaciju srpskog jezika SANU, tražeći precizno uputstvo i formulaciju o grupisanju i podeli južnoslovenskih jezika. Dobili su mišljenje koje su prosledili izdavačima i ono je uvršteno u udžbenike.

Istovremeno, predsenik Odbora za standardizaciju srpskog jezika Sreto Tansić kaže, za naš list, da Odbor svoje stavove zasniva na mišljenju nauke - lingvistike i sociolingvistike.

- Ističemo da treba razlikovati pojmove lingvistički jezici i politički (simbolički) jezici i preporučujemo da to pisci udžbenika objasne - kaže Tanasić.

On nam je potvrdio da je Odbor na molbu iz Zavoda za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja dopisom od 9. novembra 2020. godine dostavio svoj stav u vezi sa pitanjem definisanja južnoslovenskih jezika u udžbenicima za srpski jezik i književnost.

- Stav Odbora je da među južnoslovenske jezike treba navesti bugarski, makedonski, slovenački i srpski jezik. Uz srpski jezik u napomeni treba dati da Hrvati, Bošnjaci i neki Crnogorci ovaj jezik nazivaju hrvatski, bosanski/bošnjački i crnogorski jezik - podseća Tanasić.

Inače, osim Plenkovića, reagovao je i hrvatski šef diplomatije Gordan Grlić Radman, koji je uputio potestnu notu Srbiji, a predsednik Zoran Milanović najavio je da Hrvatska treba da razmišlja o recipročnim merama. Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje ocenio je da je sadržaj u našem udžbeniku "falsifikovan", da je nedopustivo negiranje postojanja hrvatskoga jezika, koji je 24. službeni jezik EU, te da smatraju da je to "politički motivisano". A predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini (DSHV) Tomislav Žigmanov ocenio je da hrvatski jezik u Srbiji ne postoji. 

POHVALE DOBILI IZ EVROPE

IZ Ministarstva prosvete podsećaju da se obrazovanje ostvaruje na ukupno 16 jezika nacionalnih manjina.

- Ovakav sistem za obrazovanje nacionalnih manjina je pohvaljen od strane EU i svih relevantnih međunarodnih institucija i predstavlja primer dobre prakse u svetu.

Takođe, ovakav sistem obrazovanja na jezicima manjina nije obezbedila nijedna zemlja u okruženju - navode u Ministarstvu.

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU