BANIJA NA ČEKANJU: Hrvatska nije potrošila ni kunu na obnovu srušenih kuća

Kada je dogradonačelnica Gline iz redova srpske manjine Branka Bakšić Mitić progovorila bez dlake na jeziku i rekla da do sada država nije obnovila nijednu kuću dočekale su je salve napada iz Stožera civilne zaštite tvrdnjama da govori neistine i unosi nemir na Baniji.

Baniju je posetio i premijer Andrej Plenković i rekao da je ovo područje nakon katastrofalnog zemljotresa pogodilo još 1.223 manjih. Na pitanje kada će država da sanira prvu kuću sa crvenom nalepnicom što znači da je potpuno uništena premijer je odgovorio ”kada bude spremna”.

-Hrvatska će potrošiti sva sredstva iz fonda solidarnosti za obnovu, rekao je Plenković, ali nije navodio ni rokove, ni način kako će to biti urađeno.

-Ljudi ostaju na Baniji jer su tu proveli ceo život, ali mi smo svi zaboravljeni. Nema tu života, kaže dogradonačelnica teško stradale Gline i iznosi niz primera ljudi koji žive u krajnje nehumanim uslovima i tako će dočekati zimu. Iznosi i primer da je kroz akciju Ljudi za ljude obezbeđeno 248 kontejnera koji su kompletno opremljeni i sa sanitarnim čvorom, ali ni nakon devet meseci nisu priključeni na vodu. -Sve to ide sporo, zakon o obnovi treba menjati, zaključuje Branka Bakšić Mitić. A sporo ili nikako ide i u Zagrebu, gde je porušeno svega nekoliko oštećenih kuća, a stanari koji su sami obnovili neke od kuća nisu do sada od države dobili novce.

Iako na računu Fonda za obnovu ima milione, oni nisu u funkciji zbog raznih administrativnih prepreka. Ljudi su naravno očajni, mnogi žive u oštećenim zgradama jer nemaju kamo da odu, a državne institucije vode maratonske rasprave kako dalje. Ako se na Baniji nešto u dogledno vreme ne promeni sigurno je da će uslediti već ove zime novi talas odlaska iz Hrvatske, pogotovo kada je reč o mladima. Sa druge strane država iznosi da je na Baniji podneseno 9017 zahteva za obnovu, a da je do sada uklonjeno 282 objekta koji su pretili bezbednosti. Radovi nekonstrukcijske obnove završeni su na 380 objekata, a u toku su radovi na 502 kuće. Sve to ukazuje na neverovatnu sporost i na brojne probleme, među kojima je i astronomski rast građevinskih radnika i nedostatak građevinara.

Već ove jeseni Hrvatski sabor bi trebao da usvoji izmene zakona o obnovi, koji se pokazao krajnje neefikasnim. Sve se koncentrisalo oko papira i dokumentacije, građani su morali da plaćaju ogromne iznose za projekte koji se nikada nisu realizovali. Dozvole se čekaju mesecima, a elaborati koštaju i 2000 evra. Pare su otišle u krive ruke, a zgrade su nakon niza novih zemljotresa još nesigurnije.

-Ako se ovako nastavi, obnova će da traje sto godina, kaže Mile Dropulić iz Petrinje, a sve manje ljudi veruje da jesen donosi neke bitne pomake. Država je obećala da će do zime obnoviti 20.000 objekata na Baniji, ali ovim tempom teško da će iko kome je kuća posve uništena dočekati krov nad glavom. Za Banijce biće to još jedna hladna zima u kontejnerima, ali sada sa pretnjom da će sami morati da plaćaju struju. Kako posla i nema, mnogi jedva i sada preživljavaju, a Branka Bakšić Mitić iznosi primer čoveka kojem je sve srušeno i moli malu kućicu od 10 kvadrata gde bi mogao da smesti peć.