''OLUJNA DEMOGRAFIJA'' PRAZNI SRPSKA SELA: U Hrvatskoj nema mesta u kom srpskog stanovništva ima koliko pre devedesetih godina
Svima je jasno da rezultat popisa neće doneti ništa osim potvrde saznanja da je većina Srba proterana nakon "Oluje", da ih se malo vratilo, i da zbog krize mladi i dalje odlaze.
Vojnić je jedno od mesta u kojem Srba danas ima daleko manje nego ranije
Ostali su starci, mnoga sela su potpuno napuštena i realno je očekivati da će u budućnosti za Srbe biti još teža situacija.
Zagrebačke "Novosti" donose detalje podatke o "Olujnoj demografiji", koji pokazuju katastrofalno stanje u mestima u kojima su uvek u većini živeli Srbi. Tako je u Korenici, koja se pre zvala Titova Korenica, živelo 88,5 odsto Srba i 2,8 odsto Hrvata, a pre desetak godina je 77,2 odsto bilo Hrvata i 19,8 odsto Srba. Predviđanja ukazuju da bi ih nakon ovog popisa stanovništva moglo da bude svega sedam odsto! Ovo malo što je ostalo nema posla, a starci životare i ne odlaze jer jednostavno nemaju kuda.
Isto je i u Donjem Lapcu, gde nije bilo lako ni sa povratkom Srba, a sada mladih gotovo da i nema. U okolnim mestima koja su srušena nakon "Oluje" vratilo se malo Srba i to većinom staraca.
Po podacima koje donose "Novosti", slično je i u Vojniću, Slunju i Plaškom, gde su oterani Srbi morali da prodaju svoje kuće u bescenje, a prepolovljen je i broj građana srpske nacionalnosti. Većina industrije ne radi, pogoni su napušteni. U Vojniću su Srbi i dalje u većini, ali to je daleko od brojki koje su bile posle Drugog svetskog rata, pa čak i posle Oluje.
Srbi iz tog kraja najčešće odlaze na rad u Nemačku, sve više i u Irsku, a u njihove kuće su posle "Oluje" naseljeni Hrvati iz BiH. Najkritičnije je u Slunju gde je od oko 5.000 Srba ostalo svega 500. Slično je i u okolnim mestima gde je broj prepolovljen, a negde je Srba i tri do pet puta manje nego pre. U Kostajnici, koja se danas zove Hrvatska Kostajnica broj Srba je smanjen čak za trinaest puta i od uverljive većine postali su manjina. Vrginmost se danas zove Gvozd, a broj Srba je znatno smanjen, a tako je i u Petrinji i Glini, gde je Srba tri puta manje nego pre desetak godina. Kao i u svim mestima gde su pre živeli Srbi nema posla, fabrike su napuštene, poljoprivreda ne obezbeđuje normalan život.
MANjE I U ZAGREBU
Iako je sadašnja hrvatska vlast, u kojoj su HDZ i SDSS koalicioni partneri, pokrenula projekte elektrifikacije srpskih sela i rešavanje vodovodne mreže, uslovi za život su i dalje krajnje loši. Isto je i u Slavoniji, na jugu Hrvatske, ali ni u Zagrebu nije mnogo bolja situacija, jer će popis pokazati da je Srba manje nego pre tridesetak i više godina.
LOŠE I NA BANIJI
SPORA obnova Banije posle poslednjeg zemljotresa još više je zakomplikovala život preostalim Srbima, a mnogi strahuju da starci neće ni doživeti da im se urede kuće. Život u kontejnerima nije lak, pa je pitanje koliko će i brojke sa popisa stanovništva, bar kada je reč o Baniji, biti realne, jer treba očekivati da Srbe čeka još jedan egzodus sa ovih prostora.