"NOVOSTI" SU JOŠ SIGURNA KUĆA ZA KARIKATURU: Konkur "Pjer", najstariji i najmasovniji, postavlja i pitanja opstanka ovog vida umetnosti
SVAKE jeseni, kada u duhu svoje najbolje tradicije "Večernje novosti" raspišu konkus za najbolju novinsku karikaturu, čuveni "Pjer", pokrenu se i brojna, često i bolna pitanja o položaju ove umetničke discipline i onih koji je stvaraju.
Koka kola- kvas, Jugoslav Vlahović, Zlatni Pjer 2023,Foto Arhiva novosti
Iako je manifestacija koja će ove godine obeležiti svoje 57. izdanje, jedno od poslednjih utočišta tog specifičnog pogleda na svet, čak i oni koji kroz karikaturu vedrije promatraju život, kada je u pitanju njen opstanak u javnom prostoru, ne mogu da izbegnu skepsu. Foto Arhiva novosti
- Bez obzira koliko loše bile vesti, koliko god sumorni naslovi, uvek možete računati na osmeh iz bar jednog ugla dnevnih novina. E, bilo nekad - tvrdi Tošo Borković, višedecenijski karikaturista našeg lista, ali i apsolutni rekorder "Pjera", koji je na ovom konkursu osvojio čak pet zlatnih odličja, ali i iz sveta u Srbiju donosio i donosi značajna priznanja. - Uređivačka karikatura je profesija koja umire. Malo je profesionalnih autora, kod nas tek nekoliko i to su ugravnom veterani. Teško je objaviti karikaturu i biti plaćen za to pristojno. Internet publikacije plaćaju daleko manje. Dakle, vidimo da se pojavljuje vrlo malo mladih karikaturista. Pulicerova nagrada nije uspela da imenuje pobednika u kategoriji uredničke karikature prvi put u skoro pola veka. "Večernje novosti" imaju veliku i neprekidnu tradiciju u uredničkoj karikaturi, takođe organizuju najznačaniji konkus za najbolju karikaturu "Pjer", i još su uvek sigurna kuća za karikaturu. U ludom svetu u kome živimo, umetnost vizuelnog komentara je potrebna više nego ikada. I humor. Foto Arhiva novosti
I prošlogodišnji laureat "Zlatnog Pjera" (takođe višestruki dobitnik ovog priznanja), karikaturista NIN-a i profesor u penziji Fakulteta primenjene umetnosti, Jugoslav Vlahović, smatra da bi društvo moglo da pokaže više pažnje i brige prema karikaturi.
- Kada naši sportisti, pisci ili glumci dobiju neku domaću, a pogotovo svetsku nagradu, svi mediji ih hvale, štampa donosi vesti ili dugačke članke sa slikama - navodi dobitnik velikog broja svetskih i domaćih priznanja. - Ljube se pehari, grizu medalje, razvlače osmesi na velikim TV ekranima dok kajroni ponosno klize zdesna nalevo. Maše se sa balkona, pozornica. Predsednici i ministri šalju čestitke, ponekad i pare. Ali kada ih dobiju karikaturisti, ništa, muk. Ministarstvo umetnosti i kulture ili MUK. Ne podržavaju nijedan predlog, ne finansiraju skoro nijedan.
Foto Arhiva novosti
A nagrade za karikaturu je, prema njegovom, ali i iskustvu drugih kolega, danas na međunarodnim konkursima mnogo teže dobiti nego ranije:
- Nekada su se radovi slali poštom, sada uglavnom internetom, pa se broj prispelih radova često meri u hiljadama. Dobiti nagradu u tolikoj konkurenciji zaista je podvig koji bi morao biti prepoznat u medijima koji kao da se plaše da to objave. A strah vlasti od karikature i satire uvek je postojao. I Petar Križanić je, objavljujući u "Koprivama", uzeo nadimak Pjer da bi izmakao vlastima u Zagrebu, a potom se i preselio u Beograd, pre jednog veka.
Duga i bogata tradicija
KONKURSI karikature, iako su bez podrške države, popularan su vid prezentacije ove umetnosti, sa dugom tradicijom i deo naše bogate kulturne baštine, smatra Vlahović. i dodaje:
- "Pjer" je najugledniji, ali opstaju i drugi, antiratni u Kragujevcu, "Zlatna kaciga" u Kruševcu, Animal Cartoon u Beogradu ili vinski na Paliću, koji je krenuo, pa odlaskom Milenka Kosanovića zastao. "Zlatni osmeh" takoće, iako je dostigao veliki ugled u svetu, a prateće izložbe o Tesli i Nušiću bile senzacije.
U svetu, prema mišljenju Vlahovića, ipak, raste interesovanje za karikaturu, konkursa je sve više, a javljaju se i nove nacije, pored već etabliranih Turske, Irana, Kine, tu su i Indonezija, Maroko ili Egipat. U nekim zemljama u kojima su karikature izazivale velke društvene polemike, pa čak i masovna stradanja, kao Danska ili Francuska (iz koje je upravo stigao, kao učesnik konkursa u jednom malom mestu pored Limonža), o ovom vidu javnog izražavanja se posebno vodi računa.
Zlatna istorija
KONKURS "Pjer" pokrenuli su legendarni glavni urednik "Novosti" Slobodan Glumac i karikaturista Dragan Savić, 1967. godine, a prvi pobednik bio je slovenački autor Albin Rogelj za "Osmerac na jugoslovenski način". Na spisku laureata su gotovo sva vrhunska imena jugoslovenske i srpske karikature - Ivo Kušanić, Sunčica Božinovska, Zoran Jovanović, Ranko Guzina, Špiro Radulović, Nedeljko Ubović, Aleksandar Blatnik, Dušan Ludvig, Dušan Petričić, Predrag Koraksić, Muhamed Đerlek, Dragan Rumenčić, Jovan Prokopljević, Luka Lagator, Gane Milanović, Milanko Kaličanin, Jovo Škomac, Goran Divac, Zoran Petrović...
Prema propozicijama, od svih prispelih nagrada, specijalni žiri, koji zaseda u "Novostima", odlučuje o "Zlatnom", "Srebrnom" i "Bronzanom Pjeru", nagradi za portret "Ranko Guzina", kao i priznanju za najbolji rad mladog karikaturiste.
- Kao član jednog žirija, bio sam u Danskoj, gde u Kopenhagenu, u Centru za karikaturu čuvaju baštinu sa 230.000 originala i novinskih reprodukcija. U Francuskoj će 15. januara obeležiti desetogodišnjicu masakra u "Šarli Ebdou". Na sreću, kod nas nije bilo takvih događaja koji bi skrenuli pažnju na karikaturu i karikaturiste. Ali, mi imamo veoma dugu i bogatu tradiciju koju bi trebalo sačuvati. Zato apelujem da se otvori muzej karikature, u kome bi "Pjer" imao posebno, značajno mesto - priča Vlahović.