STRUČNJACI UPOZORAVAJU NASA: Smrtonosna pretnja čovekovom povratku na Mesec

Sunce prolazi kroz cikluse koji obično traju 11 godina i tokom kojih se beleži znatno povećanje solarnih aktivnosti, nakon kog sledi period relativnog mira u njegovoj aktivnosti. Ranije se mislilo da se najveće solarne oluje javljaju nasumično i da nisu povezane s tim ciklusom, kaže profesor Metju Ovens sa britanskog Univerziteta u Redingu. 

Do toga dolazi zbog nedostatka podataka, prenosi portal "Nju sajantist".

Tokom 150 godina dnevnih geomagnetskih merenja uticaja solarnih oluja na Zemljino magnetsko polje, zabeleženo je samo šest velikih solarnih oluja, ali tehnike statističke analize poznate kao metod Monte Karlo sada su bacile novo svetlo na to.

Ovens je sa kolegama napravio simulaciju Sunca u kojoj se ekstremni vremenski poremećaji događaju nasumično i simulaciju u kojoj se ti poremećaji događaju na vrhuncu solarnog ciklusa.

Simulacije su ponovili više stotina hiljada puta i proverili koliko se često podudaraju s malom količinom podataka s kojom zapravo u stvarnosti naučnici i raspolažu. Zaključili su, sa 99 odsto verovatnosti, da se velike solarne oluje najčešće događaju na vrhuncu solarnog ciklusa.

Njihova analiza sugeriše da se ekstremni vremenski događaji u svemiru dešavaju rano u parnim solarnim ciklusima i kasno u neparnim solarnim ciklusima. Ciklus u kojem se nalazimo je 25. po redu (otkako su počela merenja) i počeo je u decembru 2019. godine.

Uzevši sve navedeno u obzir, Ovens ističe da će uslovi u svemiru biti bolji u prvoj polovini ove decenije, za sve koji planiraju misije na Mesec s ljudskom posadom.

- Ti veliki svemirski događaji uvek nas mogu iznenaditi, oni su retke pojave koje se mogu javiti bilo kad, ali verovatnije su u određeno vreme. Ako želite da zaštitite zdravlje svojih astronauta, postoje bolja vremena za odlazak u svemir, kao što postoje i gora vremena za to - ističe Ovens. 

Astronauti su već u prošlosti bezmalo imali blizak susret s tim istim problemom. Jedna velika solarna oluja dogodila se između misija 16 i 17 programa Apolo 1972. godine. Ta je svemirska oluja mogla je da ubije bilo kog astronauta koji bi se tada našao u svemirskoj šetnji, a astronautima u letelici drastično bi povećala rizik obolevanja od raka, prenosi portal Zimo.

Rezultati studije Ovensovog tima mogli bi da se odraziti na NASA program “Artemis”, kojim se planira povratak čoveka na Mesec do 2024. godine. Ako bi se, kako neki sugerišu, ti planovi odložili za drugu polovinu ove decenije, velika solarna oluja mogla bi da bude na vrhuncu baš u vreme same misije.