"JA IMAM SAN": 53 godine od ubistva Martina Lutera Kinga - ove činjenice niste znali o njemu

King se godinama borio za ravnopravnost Afroamerikanaca u SAD koristeći metode nenasilja. Organizovao je kampanje i Marš na Vašington gde je na skupu održao čuveni govor "Ja imam san". U martu 1968. otputovao je u Memfis da pruži podršku afroameričkim radnicima čistoće. Protest radnika koji je usledio 28. marta završio se tragično, stradao je jedan tinejdžer. Tada se King zakleo da će se u aprilu vratiti i organizovati novi protest. Kada je 3. aprila opet došao u grad održao je svoju poslednju besedu. Sutradan je ubijen iz snajpera.

Čim se saznalo za atentat širom Amerike su počeli protesti, pa su čak i jedinice Nacionalne garde bile raspoređene u Vašingtonu i Memfisu. Tri dana kasnije sahranjen je u svojoj rodnoj Atlanti. Na desetine hiljada ljudi došlo je da mu oda počast. Stajali su u redu dok su dve mazge vukle zaprežna kola na kojima je bio kovčeg sa njegovim telom.

Te noći kada je ubijen na pločniku je pronađen snajper nedaleko od hotela. Istraga je trajala nedeljama, a na kraju je policija označila osumnjičenog. Bio je to Džejms Erl Rej, kriminalac koji je godinu dana ranije pobegao iz zatvora u Misuriju. U maju 1968. raspisana je poternica za njim. Do tada je već nabavio lažni kanadski pasoš. Uhapšen je 8. juna na aerodromu u Londonu, odakle je pokušao da pobegne za Belgiju, a odatle u Zimbabve. Izručen je Sjedinjenim Američkim Državama, a u martu 1969. je na suđenju priznao da je ubio Kinga i tako je spasao sebe smrtne presude. Osuđen je na 99 godina zatvora. Tri dana kasnije pokušao je da povuče priznanje, ali sud nije uvažio žalbu, kao ni na desetine drugih koje je uložio u narednih 29 godina.

Činjenice koje možda niste znali o Kingu

Ime mu nije bilo Martin

Martin Luter King rođen je 15. januara 1929. kao Majkl King Džunior. Međutim, njegov otac, sveštenik u baptističkoj crkvi u Atlanti je 1934. godine putovao u Nemačku i insipisao ga je vođa protestantske reformacije Martin Luter. Po povratku je King Senior promenio svoje ime i ime svog tada petogodišnjeg sina.

Počeo je da studira sa 15 godina

King je bio toliko nadaren i dobar učenik da je preskočio dva razreda  i 1944 upisao koledž Morhauz. Iako je bio sin, unuk i praunuk baptističkih sveštenika, King nije nameravao da sledi porodični poziv sve dok ga predsednik Morhauzaa Bendžamin E. Mais, zapaženi teolog, nije naterao da promenio mišljenje. King je zaređen pre nego što je diplomirao sociologiju.

Doktorirao je sistematsku teologiju

King je pohađao postdiplomske studije na Univerzitetu u Bostonu, gde je i doktorirao 1955. Naslov njegove disertacije bio je „Poređenje koncepcija Boga u razmišljanju Pola Tiliha i Henrija Nelsona Viemana“.

"Ja imam san" nije bio njegov prvi govor u Memorijalnom centru

Šest godina pre njegovog čuvenog govora tokom Marša na Vašington, King je bio jedan od vođa u borbi za građanska prava koji su govorili tokom Molitvenog hodočašća za slobodu 17. maja 1957. Tada je King pred najmanje 15.000 ljudi održao svoje prvo nacionalno obraćanje na temu glasačkih prava. Njegov govor, u kojem je pozvao Ameriku da "nam da pravo na glasanje“, naišao je na snažne kritike i tada je postao jedan od istaknutijih boraca za građanska prava.

Hapsili ga više od 20 puta

Martina Lutera Kinga su, prema podacima King centra, hapsili 29 puta. Hapšen je zbog građanske neposlušnosti i po izmišljenim optužbama, na primer kada je 1956. godine bio zatvoren u Montgomeriju u Alabami, jer je vozio 30 milja na sat u zoni gde je ograničenje bilo 25 milja na sat.

Za dlaku izbegao smrt 1958. godine

Martin Luter King teško je ranjen 20. septembra 1958. na promociji nove knjige. Prišla mu je jedna žena i upitala ga da li je on zaista Martin Luter King. Kada je odgovorio potvrdno, u grudi mu je zarila nož za otvaranje pisama. Nož je za svega nekoliko milimetara omašio aortu i King je proveo više sati na operacionom stolu. Kasnije je, dok se oporavljao u bolnici, izdao saopštenje u kojem je naveo da nije ogorčen na svog napadača, koji je očigledno duševno bolestan.

U poslednjem govoru predvideo svoju smrt?

U govoru koji je održao u Memfisu uoči atentata, King je između ostalog rekao i ovo:

- Kao i svako drugi, voleo bih da dugo poživim. Dugovečnost ima svoje mesto. Ali to me sada ne brine ... Video sam Obećanu zemlju. Možda neću stići tamo sa vama. Ali želim da večeras znate da ćemo kao narod doći do Obećane zemlje. I večeras sam srećan. Ne brinem ni za šta. Ne plašim se nijednog muškarca. Moje oči videše slavu dolaska Gospodnjeg - rekao je King.

I njegovu majku su brutalno ubili

Alberta Vilijams King ubijena je 30. juna 1974. u 69. godini. Ona je ubijena u crkvi dok je svirala orgulje. Kobne nedelje je u prvim redovima sedeo Markus Vejn Čenault, koji je odjednom ustao, izvukao dva pištolja i počeo da puca. Jedan metak je pogodio Kingovu majku koja je pala samo nekoliko koraka od mesta gde je njen sin nekada besedio protiv nasilja. Napadač je rekao da su hrišćani njegovi neprijatelji, te da je od Boga dobio nalog da ubije Kingovog oca, ali da je ubio njegovu majku jer mu je ona bila bliža. U pucnjavi je stradala još jedna osoba. Napadač je osuđen na smrt, ali je kazna preinačena u doživotnu nakon što je porodica King uložila žalbu na prvostepenu presudu.

(Telegraf)