DA LI SU PSI SVESNI SEBE? Objavljeno istraživanje koje potpuno menja pogled na kućne ljubimce (FOTO)
DA LI su psi svesni sebe, pitanje je koje su naučnici dugo proučavali. Za razliku od slonova, delfina, nekih vrsta majmuna ili vrana, psi nisu pokazivali svesnost. Međutim, novo istraživanje menja pogled na omiljene kućne ljubimce.
Psi znaju gde se završavaju njihove šape i počinje ostatak sveta, pokazuje novo naučno istraživanje objavljeno u časopisu „Sajentifik riport“, koje pse dodaje grupi životinja sa sposobnošću da razdvoje svoje postojanje od okruženja.
Svest o sopstvenom telu je sposobnost jedinke da prepoznaje sebe. Ona se kod ljudi razvija veoma rano, već u petom mesecu života, kada bebe mogu da razliku svoje noge koje se pokreću od video-snimka sa istom scenom. Ta sposobnost potom se razvija u kompleksnije forme razlikovanja samog sebe od okruženja.
Ranija istraživanja govorila su drugačije o psima, a uglavnom su bila zasnovana na prepoznavanju u ogledalu, što je složeniji oblik svesnosti.
Taj test položili su slonovi, delfini, vrane, neke vrste majmuna, a lista se širi, kaže Peter Pongrač, profesor na Univerzitetu Lorand Etvoš u Budimpešti. Međutim, pasa nije bilo na toj listi.
Pongrač kaže da su naučnici izgubili interesovanje za proučavanje svesnosti vrsta koje nisu pokazale složene forme prepoznavanja sebe. Ali njegov tim rešio je da krene ispočetka kada su psi u pitanju i da istraži niže nivoe svesnosti kod njih, odnosno one koji su značajni za njihov život, prenosi „Lajvsajens“.
- Psi su inteligentne životinje, koje imaju velika tela i brzo se kreću u veoma kompleksnom okruženju. Zbog toga bi svesnost o telu teoretski bila veoma važna za njih, kada, na primer, treba da izbegnu prepreke - navodi Pongrač.
Kako bi ispitali svesnost, istraživači su ispitivali 32 psa i ponašanje u situaciji kada im njihovo telo predstavlja prepreku. Takav test prethodno je sprovođen samo na slonovima i bebama. Zadatak za pse bio je da, dok stoje na malom otiraču, uzmu objekat i predaju ga vlasniku.
Objekat-igračka je zakačen za otirač tako da pas mora da siđe sa otirača kako bi ga podigao. Drugim rečima, psima je njihovo telo bilo prepreka da ispune zadatak i morali su namerno da "uklone" prepreku kako bi odgovorili zadatku.
Naučnici su uzeli u obzir i druge faktore, kao što je strah, koji može da navede psa da siđe sa otirača ili da odustane od zadatka, kaže Pongrač.
- Kada su psi povlačili zadati objekat, on je podizao i otirač, pa su psi osećali da se on pomera pod njihovim šapama kako pomeraju igračku. U takvom scenariju, psi su brzo silazili sa otirača, držeći i dalje igračku u ustima, a potom su je davali vlasniku - objašnjava mađarski naučnik.
Utvrdili su da psi češće i brže silaze sa otirača kada je igračka zakačena za njega, nego kada je zakačena za tlo, što su naučnici poredili.
- Ovo je prvi dokaz da su psi sposobni da razlikuju vezu između njihovog tela i okruženja, i to kroz uzročno-posledični odnos svojih postupaka - navodi Pongrač.
U studiji se navodi i da su psi pokazali druge osnovne komponente svesnosti o sebi, kao što su prepoznavanje sopstvenog mirisa, veličine tela, pa čak i epizodnog sećanja na pojedine situacije.
(Sputnjik.rs)