BITNO JE KO VAM PRVI UĐE U KUĆU U NOVOJ GODINI: Ovo su najneobičniji novogodišnji običaji širom sveta (FOTO)

28. 12. 2020. u 20:52

MNOGI ljudi ne mogu dočekati da ovoj, 2020. godini, konačno vide leđa. Ruku na srce – kakva je bila, nije ni čudo!

Foto: Depositphotos

Jedino što možemo da se nadamo da će sledeća biti srećnija po sve nas. A kada govorimo o tome, nezaobilazne su neke sitnice koje će nam, po verovanju, osigurati blagostanje, zdravlje i povoljnije dane.

Tako mnogi bez crvenog veša ne dočekuju novu godinu, a ima i onih koji imaju drugačija verovanja i rituale. Ovo su neka od najinteresantnijh običaja iz celog sveta, pa ne bi bilo loše da ih ispobamo 31. decembra.

Možda tako osiguramo da nam 2021. ipak bude bolja i uspešnija.

U Brazilu se nosi belo

U Brazilu se Nova godina smatra vremenom za razmišljanje o prošlosti i donošenje novih rezolucija za naredni period. Svi nose belo, jer ta boja označava sreću, prosperitet i namenjena je da odvrati loše raspoloženje. Kako tradicija ide, veseljaci se okupljaju na plažama oblačeći belu odeću, gde preskaču sedam talasa – srećan broj u brazilskoj kulturi, i bacaju cveće u vodu kao ponudu Lemanji, boginji mora.

U Kolumbiji se nose koferi

Kolumbija se može pohvaliti nizom novogodišnjih tradicija, čiji je cilj da onima koji učestvuju donesu bogatstvo i prosperitet. Ljubitelji zabave u ponoć nose prazne kofere, u nadi da će narednih godinu dana biti prožeti putovanjima. Oni takođe nose i novac u rukama kako bi privukli finansijsku sigurnost i stabilnost u narednoj godini. Veruje se da sočivo donosi sreću i bogatstvo, pa ga mnogi peku u pirinač ili ga nose u džepovima.

Razbijanje tanjira u Danskoj

Jedna od najpopularnijih novogodišnjih tradicija u Danskoj, uključuje razbijanje tanjira ili starih činija. Danci čuvaju svoje neiskorišćeno posuđe i lagano ih razbijaju o vrata svojih porodica i prijatelja, kao način da se zaštite od loše sreće.

Druge tradicije uključuju skakanje sa stolica u ponoć da bi se “uskočilo” u novu godinu i konzumiranje “Kransekage”, torte u obliku venca, stvorene pomoću prstenova marcipana naslaganih jedan na drugi, sa bocom vina u sredini. Torta je ukrašena ukrasima i zastavicama.

Ovako izgleda taj kolač:

Spaljivanje pinjata i slika u Ekvadoru

U Ekvadoru, zapaljene slike predstavljaju sagorevanje “ano viejo”, odnosno “stare godine”. Ekvadorci stvaraju velike slike nalik političarima, ličnostima pop kulture i drugim ikonama i pale ih u ponoć. Simbolizuje čišćenje loše energije iz prethodnih dvanaest meseci i ima za cilj da donese sreću.

Tradicija je potekla 1895. godine, kada je epidemija žute groznice pogodila Guaiakuil i prisilila mnoge da spale kovčege prepune odeće zaraženih. Tradicija je od tada poprimila lakšu, optimističniju prirodu i danas na slavljenički način ispunjava ulice Ekvadora.

Festival Svetog Vasilija (Grčka)

Grčka proslava Nove godine poznata je i kao Festival Svetog Vasilija, u čast osnivača Grčke pravoslavne crkve. Svake godine postoji niz proslava koje se održavaju kao sredstvo za privlačenje sreće i donošenje prosperiteta. Na primer, luk se tradicionalno veša na vrata domova, kao simbol ponovnog rođenja, a na Novu godinu roditelji bude decu tapkajući ih lukom po glavi.

Još jedna uobičajena grčka tradicija je konzumiranje Vasilopita ili kolača Svetog Vasilija. Ova torta se peče sa srebrnim ili zlatnim novčićem unutra, a ko nađe novčić u njihovom parčetu smatra se posebno srećnim u narednoj godini.

Roš Hašana u Izraelu

Roš Hašana, jevrejska Nova godina, slavi se u mnogim zemljama sveta. Praznik se održava na jesen, tokom sedmog meseca hebrejskog kalendara. Tokom noći kada praznik započinje, izgovara se festivalski blagoslov sveća, kao i kiduš, blagoslov uz vino. Proslavljači uživaju u jabukama i drugom voću umočenom u med, što simbolizuje slatkoću i blagoslov u narednoj godini. Tokom cele proslave Roš Hašane zvučao je šofar. Ovaj instrument je napravljen od ovnovog roga, a namenjen je da simbolizuje poniznost koja stoji pred Bogom.

Ošogacu, Japan

Japanska nova godina Ošogacu, jedan je od najvažnijih praznika u Japanu. Kao i druge novogodišnje proslave, simbolizuje obnavljanje, opraštajući se od problema iz prethodne godine kroz razne običaje i proslave. U decembru se održavaju “zabave koje zaboravljaju godinu” poznate kao Bonekai. 31. decembra budistički hramovi 108 puta udaraju u svoje gongove – svaki prsten predstavlja jedno od 108 zemaljskih iskušenja koje čovek mora da prevaziđe da bi postigao nirvanu i proterao pogrešna dela i nesreću protekle godine.

Na Novu godinu, uobičajeni načini proslave praznika uključuju uzimanje slobodnog dana, nošenje tradicionalnih kimona i konzumiranje tankih nudli, što označava dugovečnost. Deca dobijaju otošidame, male poklone sa novcem unutra. Još jedna uobičajena japanska praksa je slanje pisama prijateljima i porodici, koja su posebno označena da se dostavljaju 1. januara.

Vatromet i svetlo u Holandiji

Holandske novogodišnje tradicije obeležene su vatrometom i fantastičnim eksplozijama. Vatromet se pokreće u većim gradovima satima, što mnogi opisuju kao “haotični provale svetlosti”. Pale se svetla na automobilima, kao i na božićnim drvcima, a sve u cilju doček nove godine, a ispraćanja stare.

Još jedna holandska novogodišnja tradicija je konzumiranje “oliebollena”, što u prevodu znači “uljane kuglice”. Slično krofnama, ove kuglice prženog testa umočenog u šećer u prahu prodaju se na uglovima ulica i u tržnim centrima. Kao završnica proslave, plivači skaču u ledene vode Severnog mora da slave Novu godinu.

Ko prvi uđe u kuću – Škotska

Škotska proslava jedna je od najbudljivijih na svetu. “Hogmanay” uključuje uličnu zabavu, vatromet, koncerte, ulične festivale i još slavljeničkih činova, ali je takođe poznat po svojoj tradiciji “prvog ulaska”. Prema običaju, prva osoba koja pređe prag vašeg doma, treba da donese poklon sreće. Tradicionalno, ovaj poklon je bio ugalj za vatru ili pecivo.

Nakon zabrane božićnih praznika u Škotskoj u 16. i 17. veku pod vladavinom Olivera Kromvela, Hogmanay je postao još važniji, jer je škotskim građanima bio izlaz da figurativno progone mrak svetlošću, toplinom i svečanim činovima.

Konzumacija grožđa, Španija

Španci svake godine učestvuju u godišnjoj tradiciji, da u ponoć pojedu po jedno grožđe za svaki mesec. Dvanaest konzumiranih grožđica treba da predstavlja sreću za svaki mesec u godini. Neki čak pripremaju grožđe tako što ga prethodno oljušte i oslobde semenki, kako bi se osigurali da su laka za konzumiranje.

Veruje se da je ta tradicija nastala na prelazu u 20. vek u južnom delu zemlje, gde su proizvođači vina radili na povećanju potražnje za grožđem zimi.

Bacanje sladoleda, Švajcarska

U proslavi Nove godine, Švajcarci kanališu sreću, bogatstvo i obilje, bacajući u podne i ponoć sladoled na pod, odnosno na ulicu. Oni takođe izlaze napolje u živopisnim kostimima i izvode simbolične ceremonije namenjene proterivanju zlih duhova.

Kanada, pecanje

U ruralnim oblastima Kanade, novogodišnja noć je vreme za provod u ledenom ribolovu sa prijateljima. Proslave na zaleđenim barama i rekama obično traju celu noć, dok drugari love ribu na otvorenom ili u ribarskim kolibama.

Irska, bacanje hleba o zid

Irci imaju tradiciju da u novogodišnjoj noći lupaju hlebom o zidove svojih kuća. Ideja je da se lova sreća i zli duhovi progone i pozove sreća. Takođe osigurava da će naredna godina biti ispunjena obiljem hleba i druge hrane.

Koji od ovih običaja vam se najviše dopada?

(Objektiv.rs)

Pogledajte više