NAJNOVIJA ISTRAŽIVANJA POKAZALA: Na Mesecu posle vode otkrivena i rđa

Indijska lunarna sonda kružila je oko Meseca 2008. godine i prikupila podatke koji su do danas doprineli mnogim otkrićima, uključujući i postojanje molekula vode na njegovoj površini. Sonda je bila opremljena i instrumentom koji je proizvela NASA s ciljem analize mineralnog sastava Meseca.

Istražitelji NASE i havajskog Instituta za geofziku i planetologiju nedavno su analizirali još neke podatke i našli se u čudu kad su pronašli tragove hematita, oblika oksida gvožđa, odnosno rđe. Na Mesecu ima mnogo stena bogatih gvožđem, ali rđa se stvara jedino kad je on izloženo kiseoniku i vodi.

Ne samo da na Mesecu nema kiseonika nego je preplavljen vodonikom, koji struji sa Sunca nošen solarnim vetrom. Rđa nastaje kad kiseonik ukloni elektrone iz gvožđa, a vodonik radi upravo suprotno, dodaje mu elektrone. Zato se na područjima bogatim vodonikom rđa teško stvara.

Nakon višemesečnih istraživanja, naučnici NASE misle da su rešili zagonetku. Krivac za rđu na mesecu je - Zemlja. Prvi veći trag im je bila činjenica da je većina rđe koncentrirana na strani Meseca okrenutoj prema Zemlji, što je ukazivalo na to da je pojava na neki način povezana s našom planetom.

Zemlju okružuje magnetno polje, a solarni vetar ga rasteže i stvara dug magnetni rep u smeru vetra. Mesec ulazi u taj rep tri dana pre nego što je pun i treba mu šest dana da izađe na drugu stranu. Kiseonik sa Zemlje tim magnetnim repom stiže do Meseca i u dodiru sa molekulama vode stvara rđu. Magnetni rep istovremeno blokira sav solarni vetar, kada je Mesec pun, što znači da je on privremeno zaštićen od udara vodonika sa Sunca. Time je takođe otvoren vremenski prozor za stvaranje rđe.

Međutim, ova teorija ima i nekoliko nedostataka. Naprimer, manji deo rđe pronađen je i na tamnoj strani Meseca, gde kiseonik sa Zemlje teško može da dopre, a ostala je nejasna i interakcija molekula vode i stena na Mesecu.