NOBELOVCU ODUZETE POČASTI, PA PROTERAN: Kako je, na današnji dan, uhapšen ruski disident i fizičar Andrej Saharov

Samo sam se trudio da budem na nivou svoje sudbine.Govorim o događajima i utiscima iz svog života, o meni bliskim i manje bliskim ljudima čija je uloga u njemu takođe bila značajna u ovom ili onom smislu, o idejama koje su uticale na mene, o svom naučnom, inventivnom i društvenom delovanju.

Ovo je napisao sovjetski disident, fizičar Andrej Saharov (1921-1989) koji se danas najviše pamti kao jedan od najistaknutijih zagovornika ljudskih prava 20. veka i dobitnik Nobelove nagrade za mir zbog otvorenog protivljenja totalitarnim impulsima Sovjetskog Saveza. Ali, on je takođe bio "otac sovjetske hidrogenske bombe" i pomogao je ubrzanju trke u naoružanju koja je čovečanstvo ostavila na ivici uništenja. Bio je tvorac najjačekog oružja ikad proizvedenog - sovjetske Car bombe.

Saharov je krajem šezdesetih počeo da kritikuje sovjetsku politiku, te se povezao sa borcima za ljudska prava. Dobio je Nobelovu nagradu za mir 1975, ali nije mogao da ode da je primi. Uhapšen je na današnji dan 1980. i smešten u interni egzil u Gorki, odakle je pušten 1986. po naređenju Mihaila Gorbačova.

Saharov je rođen u Moskvi 21. maja 1921. godine i kao i većina njegove generacije rođene neposredno posle boljševičke revolucije, bio je od malih nogu "zadojen" komunističkim idejama, poput socijalne jednakosti i pravde.

U svojim memoarima Saharov je ispričao kako je za nuklearnu fisiju prvi put čuo neposredno pre rata od svog oca, koji je i sam bio nastavnik fizike i koji je prisustvovao predavanju na tu temu. On je rekao da je njegovo interesovanje za tu temu buknulo kada je čuo za atomsku bombu u Hirošimi 6. avgusta 1945. Za rad na sovjetskom programu nuklearnog oružja u junu 1948. godine angažovao ga je njegov profesor Igor Tam. Kasnije je napisao:

- Niko nije pitao da li želim ili ne želim da učestvujem u takvom poslu. Nisam imao stvarnog izbora po tom pitanju, ali koncentracija, potpuno unošenje i energija koju sam doneo u zadatak bili su moji.

Nekoliko meseci kasnije, mladi doktor fizike razvio je potpuno novu ideju za dizajn H-bombe, koji je nazvao "slojka" ili slojevita torta. To je omogućilo Sovjetskom Savezu da napravi svoju prvu hidrogensku bombu koja je bila mnogo snažnija od atomskog oružja od samo nekoliko godina ranije. Kako se zahuktavao Hladni rat sa Sjedinjenim Američkim Državama, sovjetski lider Nikita Hruščov obratio se Saharovu da osmisli najmoćniju bombu na svetu. Tako je nastala, kako je na Zapadu nazvana, Car bomba.

Ali, Saharov je počeo da dovodi u pitanje smisao nuklearnih proba. Bio je zabrinut jer takvo testiranje predstavlja opasnost za ljudsko zdravlje. U jednom članku je zaključio da će eksplozija bombe od jednog megatona izazvati 10.000 ljudskih žrtava, dok će zaustavljanje testiranja direktno spasiti živote stotina hiljada ljudi.

Car bomba poslužila je kao poziv za buđenje ne samo Saharova, već i mnogih ljudi širom sveta o bezumlju takvih proba. To je bio uvod ѕa Sporazum o delimičnoj zabrani nuklearnih proba koji su u Moskvi 1963. potpisale SAD, Sovjetski Savez i Velika Britanija, zabranjujući probe nuklearnog oružja u atmosferi, svemiru i pod vodom.