"BUDITE PROMENA KOJU ŽELITE DA VIDITE": Na današnji dan svet izgubio Mahatmu Gandija

Gandi je kobnog dana krenuo prema mestu gde je trebalo da održi molitvu. Atmosfera je bila ispunjena napetošću, ali niko nije mogao da zamisli šta će se dogoditi. Ubica Nathuram Godse prišao je Gandiju pod izgovorom da želi da ga pozdravi. Devojka koja je pratila Gandija, upozorila je da već kasni na molitvu, pokušavajući da zaustavi Godsea. Međutim, on je uspeo da priđe dovoljno blizu, naklonio se Gandiju, odgurnuo devojku i ispalio tri metka u njega.

Masa ljudi je brzo savladala atentatora i predala ga policiji. U svojoj odbrani, Godse je tvrdio da je Gandijeva politika pomirenja s muslimanima i njegov nenasilni pristup ugrožavao interese hinduističke većine. Godse kao hindu tradicionalist usmrtio je Gandija zato što je verovao da on, kao pripadnik treće kaste radikalno narušava indijsku tradiciju i religiju modernizacijom prema idejama globalističke britanske oligarhije. To samo potvrđuje da je tokom sticanja nezavisnosti, indijsko društvo bilo duboko podeljeno.

Gandi je rođen 2. oktobra 1869. godine u Porbandaru, u državi Gudžarat. Posle završenog pravnog fakulteta u Londonu, 1891. vratio se u Indiju gde je pokušao da radi u struci, ali nije imao uspeha. Dve godine kasnije indijska fabrika koja je poslovala s Južnom Afrikom zaposlila ga je kao pravnog savetnika u kancelariji u Durbanu. Tamo je otkrio da ga smatraju pripadnikom niže rase, a bio je iznenađen uskraćivanjem političkih i građanskih sloboda indijskim emigranatima. Pridružio se borbi za priznavanje osnovnih ljudskih prava za Indijce.

Proveo je u Južnoj Africi 20 godina, a često je boravio u zatvoru. Kada su ga 1896. napali i pretukli Južnoafrikanci, počeo je da se zalaže za politiku pasivnog otpora. Po povratku u Indiju, aktivirao se u politici i postao vođa borbe za samostalnost. Postao je simbol borbe za slobodnu Indiju širom sveta. Britanska vlada je 1944. pristala na nezavisnost pod uslovom da se reše problem suprotstavljenih nacionalističkih grupa, Muslimanske lige I Kongresne stranke.

Gandi se oštro suprotstavio podeli Indije na dve države (što je zahtevala Muslimanska liga), ali je na kraju ipak morao pristati nadajući se kako će mir između dve verske grupe biti postignut pošto muslimani zadovolje svoje separatističke težnje. Indija i Pakistan postale su odvojene države kada su Britanci priznali nezavisnost Indije1948. godine.

Gandi je kremiran uz velike počasti, a njegov pepeo podeljen je u brojne urne, koje se danas nalaze širom sveta. Njegova učenja inspirasala su generacije boraca za ljudska prava, među kojima su i Martin Luter King i Nelson Mandela.

Gandi je verovao u moć ljubavi i mira, što je sažeto u njegovim rečima: "Budite promena koju želite da vidite u svetu."