POTRAGA ZA TAMNIM KISEONIKOM U JEDNOM OD NAJDUBLJIH RUDNIKA NA SVETU: Ovo može da dešifruje tajnu života na Marsu
TOKOM godina, istraživači su počeli da dobijaju jasniju sliku o tečnostima u jednom od najdubljih rudnika na svetu, Moab Kotskongu.
Prema proceni stučnjaka, ovaj rudnik soli je star preko milijardu godina i sedam puta je slanija od morske vode što znači da su voda bila izolovana zaista dugo.
Starost slane vode je dodatno podržana nivoima argona koji se postepeno akumulira u tečnosti kao radioaktivan element u okolnim stenama.
Život je takođe moguć što je pokazalo nedavno istraživanje, prenosi Atlas Obscura.
Mikrobiolog Hulio Kastiljo koji je koautor studije sa Univerziteta Slobodne države u Johanesburgu, posebno je zainteresovan za to kako mikrobi koji su pronađeni u rudniku mogu da proizvode fosfor - još jedan element koji je temelj života kakav poznajemo.
Drugi naučinici su takođe pronali i viruse koji plivaju u zidovima rudnika.
Međutim ostaje jedna misterija, a to je tamni kiseonik.
Rasol ima visok nivo kiseonika, ali niko zapravo ne zna kako je dospeo, što Emil Raf, vođa tima naučnika, nastavlja da istražuje.
- Kiseonik je moćan molekul, ali reakcije koje stvaraju kiseonik, posebno bez svetlosti su izuzetno retke. - rekao je.
Postoje dve glavne hipoteze o tome kako se proizvodi tamni kiseonik u Moab Kotsongu.
Prva hipoteza govori kako radioaktivnost može da razdvoji molekule vode kroz reakciju koja se zove radioliza, što je jedan od načina na koji se može stvoriti tamni kiseonik - a, pored zlata, Moab Kotsong je rudnik uranijuma.
Dugo se pretpostavljalo da je to izvor tamnog kiseonika u rudniku, ali, kako navodi Raf, "niko nikada nije stvarno testirao tu hipotezu“.
- Izgleda da su određeni mikrobi smislili neku vrstu veoma divlje hemijske reakcije za proizvodnju kiseonika do tačke u kojoj se čini da se zapravo akumulira u ekosistemu - izjavio je.
U prošlim istraživanjima, primećeno je kako mikroorganizmi koriste azot-oksid za proizvodnju kiseonika bez prisustva svetlosti, a trenutno se sprovode testovi kako bi se videli da li sićušni oblici života, ili nešto drugo, živi u Južnoj Africi.
Prvo je uzet uzorak vodnosnog sloja podzemne vode na dubini od 1.2 kilometra, a zatim slane vode Moab Kotsong na dubini od 2.9 kilometara, a u toku su analize hemijskih potpisa kiseonika u uzorcima kako bi se saznalo više o njegovom poreklu.
Rad ovog naučnika i njegovog tima na razumevanju tamnog kiseonika ima implikacije izvan rudnika na Zemlji, a to je da drevni i skriveni ekosistem ovog rudnika postoji na visokim temperaturama, pritiscima i salinitetu, kao i da je bio zakopan više od milijardu godina.
Ovo ekstremno okruženje je slično onome što naučnici misle da postoji ispod površine Marsa, potencijalno uključujući vodu zaostalu iz plitkih mora u dubokoj prošlosti planete.
- Ako je bilo kakav život ikada postojao na Marsu, bio je mikrobiološki, a ako je bilo koji od njih preživeo, vrlo je verovatno da je bio u džepovima slane vode duboko, duboko u steni - kaže Raf, čije istraživanje može da dešifruje jednu od tajni života na Marsu.