ARHEOLOZI ŠOKIRANI: Egipatski premijer najavio rekonstrukciju istorijske doline

Najava egipatskog premijera o mogućem raspisivanju globalnog tendera za nadogradnju okoline visoravni Giza nije oduševila arheologe, koji su zabrinuti zbog potencijalnih negativnih efekata na arheološka nalazišta u ovoj oblasti.

Planirani remont, rekao je premijer Mustafa Madbuli posle sednice vlade 4. decembra, imaće za cilj da poboljša usluge koje se nude turistima u blizini visoravni Gize, na način koji odgovara istorijskoj vrednosti arheoloških nalazišta u ovoj oblasti.

- U blizini visoravni Gize nalaze se jedinstvena drevna nalazišta koja treba da dobiju pažnju koja im priliči - rekao je egipatski premijer.

Kompleks piramida u Gizi je daleko najvažnije drevno nalazište Egipta, spomenik velike egipatske civilizacije i destinacija iz snova stotina miliona ljudi širom sveta.

Globalni tender koji će raspisati egipatska vlada obuhvatiće područje koje se proteže 45 kilometara severno od platoa do međunarodnog aerodroma Sfinga i 33 kilometra južno od platoa do Dašura, drevne nekropole sa sopstvenim kompleksom piramida, koja je navedena kao UNESKO svetska baština.

U istom području se nalazi i nekropola Sakara, jedno od najvažnijih groblja u Memfisu, drevnom egipatskom gradu od neuporedive važnosti koji je takođe UNESKO svestka baština. 

Pomenuti milenijumima stari spomenici kulture mogu se zaštititi samo ako se planirana nadogradnja sprovede na način koji ne narušava njihovo drevno okruženje, kažu stručnjaci.

- Ljudske aktivnosti, uključujući izgradnju, nanose nepovratnu štetu drevnim lokalitetima. Zbog toga se planirani radovi moraju izvoditi tako daleko od njih, a da ne govorimo o potrebi da se spreči bilo kakva promena istorijskog okruženja ovih lokaliteta - rekao je nezavisni arheolog Basam al-Šama za Nju Arab.

Reakcija na planirani tender bila je podjednako puna osuda na društvenim mrežama gde su obični ljudi citirali neke prošle projekte nadogradnje koji su se pokazali štetnim za istorijske lokacije, uključujući uništavanje delova Grada mrtvih u Kairu i rušenje vekovnih islamskih svetilišta u Egiptu.

Isti ljudi su izrazili strah da bi planirana gradnja novih objekata izobličio prirodu i izgled drvenih lokaliteta time što bi omogućilo otvaranje kafića i restorana bliže piramidama. 

- Platou Gize nisu potrebni kafići ili tržni centri. Potrebno je samo više reda i više truda Uprave turističke policije. -  rekao je korisnik društvene mreže Iks. 

Nakon razgledanja piramida, pravo u kafić..

Rekonstukcija je ovih dana u Egiptu na lošem glasu, a neki ljudi povezuju pojam sa rušenjem drevnih lokaliteta i uklanjanjem zgrada koje su od najveće istorijske važnosti. 

Egipat je izdvojio dosta novca i uložio u turistički sektor prethodne decenije kako bi zaštitio svoje nasleđe i privukao veći broj turista. 

Izgrađeni su brojni novi muzeji, obnovljeni su stari i antički lokaliteti koji pripadaju različitim epohama njihove istorije, međutim želja arapske zemlje za modernizacijom i proširenjem putne mreže kako bi se olakšalo kretanje na različita mesta bi značilo da će drevne oblasti poput drevnih džamija, groblja i neotkrivenih antikviteta koji datiraju vekovima unazad. 

Al-Šama je takođe rekao da nakon što turisti napuste plato, dožive "kulturni šok" jer vide moderne objekte i sve što ih asocira na moderno doba u neposrednoj blizini kao što su restorani brze hrane KFC i Pica Hat. 

- Prisustvo ovih objekata izaziva kulturni šok za turiste. Zamislite da izađete sa mesta koje je hiljadama godina staro da biste se odmah suočili sa ovim simbolima savremenog doba. - rekao je i dodao da je došlo do izobličenja u Fatimidskoj četvrti egipatske prestonice zbog novogradnje.

Nedavno je video snimak građevinskih radnika koji koriste čekiće da razbiju delove stena Velike Kufuove piramide u Gizi pokrenuo debate i, za neke ljude, najbolji primer toga šta vlasti podrazumevaju pod ''nadogradnjom''.

Prošlog meseca, članovi Odbora za turizam u egipatskom parlamentu pozvali su vladu da ubrza razvoj ove oblasti koji takođe dolazi kada Egipat nastoji da poveća prihode od turističkog sektora, koji je glavni zarađivač u stranoj valuti i zapošljava blizu 9 procenata nacionalne radne snage od 33,4 miliona.

Manji broj turista posećuje Egipat?

Opšte uverenje unutar arapske zemlje sa jednom od najranijih ljudskih civilizacija je da ona ne dobija svoj deo međunarodnih turista, čak iako ima sve što je potrebno da bi bila glavna međunarodna turistička destinacija.

Egipat trenutno primi između 12 i 16 miliona turista godišnje, a vlada je formulisala plan da se ovaj broj podigne na 30 miliona do 2028. godine.

Plan zavisi od istraživanja novih turističkih tržišta, uvođenja novih turističkih proizvoda, pokretanja međunarodnih promotivnih kampanja i unapređenja turističkog iskustva kroz poboljšanje usluga koje se nude na turističkim lokacijama.

- Mislim da se plan može isplatiti ako radimo na podizanju standarda usluga koje nudimo turistima, povećavamo broj hotelskih soba koje imamo i održavamo bezbednosnu stabilnost naše zemlje - rekao je nezavisni ekspert za turizam Magdi Selem i dodao da Egipat ima sve što je potrebno da privuče više od 30 miliona turista svake godine.

Budućnost egipatskog turzima

Egipatski premijer je rekao da je pet konzorcijuma do sada izrazilo interesovanje za učešće u planiranom globalnom tenderu za nadogradnju u blizini visoravni Giza.

On je očekivao da će nacrt razvojnog plana biti gotov u roku od šest meseci od objavljivanja pobedničkog ponuđača.

Planirani remont uključuje i Veliki egipatski muzej koji stoji samo nekoliko metara od platoa, čije otvaranje se još uvek očekuje.

Muzej, koji važi za najveći na svetu, sadrži desetine hiljada artefakata koji pripadaju skoro svim fazama istorije Egipta.

Sam plato je svedok velikih promena, a lokalna građevinska kompanija ulaže blizu 30 miliona dolara.

Radovi koji su do sada uključivali otvaranje velikog restorana na lokaciji i izgradnju turističke recepcije koja sadrži bioskop u kome će se prikazivati dokumentarni filmovi i materijali koji posetiocima pružaju informacije o istoriji piramida i njihovim graditeljima.

Ulaz na visoravan je već izmešten na pustinjske rubove, što lokaciju približava međunarodnom aerodromu Sfinga, sagrađen 2017. godine kako bi olakšala pristup piramidama u Gizi.

Zajedno sa planiranim remontom, ove promene doprinose boljem doživljaju posetilaca, kažu predlagači plana uređenja.

- Promene koje se dešavaju u Gizi pretvoriće je u važan magnet za strane i lokalne turiste. Piramide u Gizi do sada nisu primile broj turista kakav zaslužuju - rekao je Ahmed al-Teibi, član Odbora za turizam u egipatskom parlamentu.