U PROGONIMA STRADALO OKO DEVET MILIONA OSOBA: Na današnji dan 1484. počeo lov na veštice
BOLESTI, iznenadne smrti u porodici, loša žetva, mržnja, zavist, vračanje, gatanje, samo su neki od razloga zašto se ljudi optužuju za veštičarenje.
vikipedia
Danas se to radi uglavnom u ruralnim krajevima, dok su nekad surovi zakoni bili i jedan od načina borbe protiv jeretika i uzrok stradanja mnogih nevinih ljudi.
Žene koje su bile osumnjičene da se bave veštičarenjem, bile su spaljene, obešene i linčovane na mnoge druge načine. Prema proceni pojedinih istoričara, krajem 18. veka, u progonima veštica, tokom vekova je stradalo oko devet miliona osoba. Ova procena se kasnije pokazala kao neprecizna, a danas se smatra da je tokom masovnih suđenja, u periodu od 15. veka do početka 18 bilo između 40.000 i 100.000 žrtava.
Početak lova na veštice zbio se na današnji dan - 5. decembra 1484. kada je papa Inoćentije VIII izdao čuvenu bulu Summis desiderantes affectibus, kojom je formalno odobreno proganjanje i osuđivanje veštica na području Nemačke.
Zahvaljujući kontroverznom dokumentu, pogrom je dobio duhovnu dimenziju, odnosno priznato je postojanje đavola, posednuća i crne magije, kao i krivica onih koju joj se odaju. Njegovom objavom papa je podržao stavove inkvizitora Hajnriha Kramera, jednog od autora zloglasnog priručnika za lov na veštice Malleus Maleficarum (Maček protiv veštica). Dokument je inicirao talas suđenja i pogubljenja, pri čemu su žene, uglavnom siromašne, bile označavane kao veštice.
Progon iz Evrope proširio se na kolonije, a najpoznatije suđenje vešticama je ono koje se odigralo u Americi, u Salemu 17. veku.