DIVLJE ŽIVOTINJE PATE ZBOG TRAUMA IZ DETINJSTVA Najnovija istraživanja ostavila sve u čudu

Psihički ožiljci iz detinjstva nisu rezervisani isključivo za ljude: sve veći broj studija pokazuje da divlje životinje nose trajne tragove traumatskih iskustava iz detinjstva, što predstavlja neistražen fenomen među divljim životinjama.

Indeks kumulativnih nesreća je novi termin za merenje stepena trauma kod životinja. Inspirisan istraživanjima ljudske psihologije, ovaj indeks procenjuje stres akumuliran tokom života životinje, pruža uvid u njeno emotivno stanje i služi kao pokazatelj patnje u životinjskom carstvu.

Istraživači su identifikovali nekoliko izvora problema kod životinja. Ekstremni vremenski događaji, kao što su suše ili odloženo proleće utiču na psihološki život životinje. Ovi uslovi ne utiču samo na dostupnost hrane, već i na preživljavanje mladunaca, pa stres životne sredine ima direktne posledice na njihovo ponašanje i razvoj.

Osim ekologije, i porodični događaji i njihova dinamika takođe imaju veliku ulogu u "detinjstvu" životinja. Gubitak roditelja, posebno smrt majke, veoma utiče na mlade životinje. Studije koje su sprovedene na mrmotima žutog stomaka pokazuju da gubitak majke značajno smanjuje šanse za preživljavanje mlade životinje. Ponašanje majke, neophodno u ranim fazama života, oblikuje buduće ponašanje njenih potomaka.

Rezultati istraživanja mrmota ilustruju složenost interakcija usled stresa: mladi mrmoti koji se suočavaju sa nedaćama u ranom detinjstvu pokazuju smanjenu otpornost, a na njihovo ponašanje utiču i odnosi sa braćom i sestrama. Primećeno je da u leglima sa znatno više mužjaka ženkerazvijaju muškobanjasto ponašanje.

Primena kumulativnog indeksa nesreće mogla bi da omogući prilagođavanje strategijama očuvanja životinja. Umesto da se fokusiramo samo na ekološke pretnje, bilo bi relevantno usvojiti pristup osmišljavanjea ciljane intervencije zaštite najugroženijih populacija određenih vrsta.

Uzimajući u obzir rane emotivne traume životinje, može se poboljšati ne samo dobrobit vrsta, već i biodiverzitet. Ovaj novi pristup ukazuje na potrebu promene obrasca načina na koji se divlje životinje procenjuju i štite.

(Telegraf)

BONUS VIDEO: RADOST U ZOOLOŠKOM VRTU: Rođen okapi u zatočeništvu