SVE VIŠE TINEJDŽERA PATI OD NAGLIH PROMENA RASPOLOŽENJA: Stručnjaci kažu da jedino ovako roditelji mogu da pomognu

Јована Шведић 14. 09. 2024. u 22:50

NOVA studija otkriva da je mozak tinejdžera zapravo brzo stario tokom pandemije KOVID-19, preciznije perioda izolacije. Analize pokazuju da su tinejdžerke bile više pogođene nego dečaci tinejdžeri, što je potencijalno uticalo na njihovo mentalno zdravlje, pa čak i na njihovo ponašanje.

Foto Shutterstock

S obzirom na sve sa čim su se suočavali tinejdžeri, a posebno tinejdžerke tokom pandemije, nije iznenađujuće da je postoje stvarne promene u razvoju mozga kao i blokada izazvane virusom KOVID-19.

Otkiveno je da je mozak tinejdžera stario brže od uobičajne stope starenja i do 4 godine više nego inače, dok je kod devojčica uočeno godinu dana više nego kod dečaka. 

Autori studije, kako prenosi Ej-Bi-Si , naveli su da su tinejdžerke pretrpele više stresa nego dečaci, jer postoji verovatnoća da su "više zavisne od društvene interakcije i mogućnosti da se povežu sa prijateljima".

2018. godine, istraživači su počeli da prate promene u mozgu kod 160 ispitanika u starosti od 9 do 17 godina, i time otkrili da su blokade doprinele povećanju anksioznosti, depresije i poremećaja ponašanja što je prouzrokovalo da mozak brže sazreva.

Kod dečaka, dokumentovano je da je izmereno ubrzano starenje mozga kod ispitanika identično onome koji su pretrpeli teške traume, stres i zanemarivanje.

Za Ej-Bi-Si, medicinski stučnjak dr. Luk Patel, govorio je o tome kako se može proces preokrenuti ili makar usporiti.

- Mislim da je dovoljno ukoliko su roditelji samo više svesni pravog uticaja stresa, pandemijskog stresa, na mozgove koji su i dalje u razvoju. Ono što je studija zapravo pokazala jeste fizički dokaz o onome što već znamo, a to je koliko su oseljivi mozgovi tinejdžera tokom tih kritičnih godina i koliko su zapravo krhki. Zvuči alarmantno, ali je važno da ljudi samo shvate da naš mozak prolazi kroz promene sa godinama i zrelošću. I tako, neke od ovih promena nisu nužno loše same po sebi, ali se mogu dodatno ubrzati stresom. Tako da mislim da roditelji ne bi trebalo da paniče,a li ono što treba da urade je da učine sve što mogu i obrate pažnju na emotivno stanje svoje dece, kako mlađe tako i tinejdžera -  rekao je on. 

Na pitanje šta misli da li postoje dugoručne posledice izolacije kod dece i koliko dugo je potrebno da se to sve prevaziđe, doktor je oduševljeno odgovorio. 

- Iako je studija relativno mlada, ono šta je teško reći je da će ove promene u mozgu biti trajen ili da će imati neku vrstu široko rasprostranjenog efekta na svakog tinejdžera. Svako dete je priča za sebe i svako doba ima različite vrste potencijalnih prepreka koje su mogle da se dese tokom izolacije, što je uglavnom anksioznost. Teško je reći da li su ovo efekti direktno počeli od pandemije ili je sve više tinejdžera koji gledaju sve više sadržaja vezano za globalne događaje na društvenim mrežama. Ono što JESTE važno znati da ljudi trebaju da imaju osećaj za prekretnice kroz koje njihovo dete prolazi i da će sve to godinama proći. Treba obratiti pažnju na svoje dete, podržati ga, nudeći zonu komfora i neosuđivanja kako bi čuli ono što ga brine i ukoliko je potrebna dodatna pomoć, obratiti se stručnjaku, umesto da problem ostane ne rešen.- odgovorio je. 

BONUS VIDEO:

ZOO VRT U HONG KONGU PROSLAVIO ROĐENjE PANDE: Pogledajte mladunče sa njihovom majkom Jing Jing

Pogledajte više