PREOBRAŽENJE GOSPODNJE ZBUNILO NAUČNIKE: Nova teorija sve šokirala, istraživači smatraju da su u pravu

Praznik Preobraženje posvećen je trenutku kada se, prema hrišćanskom predanju, Hristos pred apostolima preobrazio i zasijao kao sunčeva svetlost na gori Tavor.

U srednjem veku se čak pojavio poseban termin — „tavorsko svetlo“. Termin potiče od naziva planine. Mnogi veruju da je tu Isus bio preobražen. Ali postoji problem: Jevanđelje ne ukazuje jasno gde se tačno događaj desio.

Rani hrišćani su već verovali da je mesto preobraženja upravo vrh na istoku doline Megido. O tome je posebno pisao poznati hrišćanski mislilac tog vremena Origen.
Savremeni teolozi primećuju da je ta ideja bila zasnovana na usmenoj tradiciji. Osim toga, hramovi su se pojavili na Tavoru još u 4. veku.

Prvi je, prema hronikama, podignut 326. godine po naređenju kraljice Jelene, majke cara Konstantina Velikog. Kako se navodi, meštani obližnjih naselja ukazali su joj na tu planinu kao mesto Preobraženja Gospodnjeg. Za samo nekoliko godina Tavor je postao centar hodočašća, a u 8. veku tu je podignut prvi manastir.

Zanimljivo je da je u Jevanđelju opisana sasvim druga planina. Navodi se da je to bilo „zabačeno mesto“. Međutim, Tavor uopšte nije takav – u 1. veku se u njegovom podnožju nalazio vojni garnizon.

Hermon

U proteklih nekoliko decenija, sve više istraživača je kao potencijalno mesto imenovalo Hermon, najvišu tačku u Izraelu. To nije planina u klasičnom smislu, već masiv sa nekoliko vrhova.

- Malo je verovatno da se Preobraženje Gospodnje dogodilo na samom vrhu, previše je visoko. Prema rečima jednog avanturiste, on je sa svojom grupom jahao do najviše tačke za pet sati -  pisao je američki proučavalac Biblije Vilijam Barkli.

Još jedan detalj govori u prilog verzije o Hermonu. Jevanđelisti svedoče da je pre čudesnog događaja Spasitelj posetio Kesariju Filipovu u podnožju planine, a tuda se najverovatnije i vratio. Zatim je „kroz celu Galileju“ otišao do Galilejskog jezera, a

onda – na jug, ka Jerusalimu.

Tavor se nalazi u blizini grada Nazareta. Stoga je Barkli postavio pitanje — zašto bi Hristos i njegovi učenici otišli ​​skoro stotinu kilometara od Kesarije, okrenuli se nazad, a zatim ponovo otišli ​​na jug? Pored toga, Tavor je prilično mali, samo 575 metara nadmorske visine, dok je planina Hermon pet puta viša.

- Može se videti sa Mrtvog mora, sa drugog kraja Palestine, sa udaljenosti od 160 kilometara -  dodao je naučnik.

Istina, ne slažu se svi istraživači sa tom verzijom. Naučnici posebno vode spor o tome ko je živeo u okolini Hermona.

U Svetom pismu je napisano: „Hrista, koji je sišao sa planine, dočekalo je mnogo ljudi“. On ih je lečio i učio. Reč je očigledno o Jevrejima. Da je tu bilo pagana, jevanđelisti bi ih sigurno spomenuli, pišu mediji.

Međutim, upravo su oni, sudeći po arheološkim nalazima, naselili podnožje vrha u 1. veku nove ere. U Starom zavetu planina se naziva „krajnja granica Obećane zemlje“. Malo je verovatno da bi se Jevreji tamo gusto naselili, navodi se u članku.

Meron

Prema medijskom pisanju, arheolozi nalaze mnoga jevrejska naselja u blizini Merona. To je najviša planina u Galileji, regionu gde je Hristos propovedao. Prema nekim naučnicima, preobraženje je moglo tamo da se dogodi.

Visina planine je oko 1.208 metara, a do vrha se može doći za samo pola dana. Tamo često ima snega.

Međutim, kritičari verzije o Meronu negoduju. Kako kažu, ta planina se u Bibliji pominje samo jednom, dok se Hermonu i Tavoru pridaje više pažnje, a pojavljuju se čak i u proročanstvima o Hristu.

U Davidovim psalmima piše: „Tavor i Ermon Imenu Tvome obradovaće se“.
Zapaženo je da je Tavor imenovan prvi. Možda se upravo ta fraza urezala u religioznoj svesti kao mesto gde se dogodilo Preobraženje Gospodnje, zaključuje se u materijalu.

(Sputnjik)