RONJENJE ZA POČETNIKE: Hiljadu udisaja pod morem

Ronjenje počinje onog trenutka kada ronilac zaroni i prestane da diše atmosferski vazduh, a završava se kad nakon izrona počinje ponovo da ga diše. Da biste uopšte zaronili, morate poći na obuku, a pre toga izvaditi lekarsko uverenje za bavljenje podvodnim aktivnostima i biti psihofizički pripremljeni. Nakon obuke dobijate početnu kategoriju, a učenje se vrši prema programu, koji se razlikuje od tipa ronilačke škole, a ono što je, između ostalog, zajedničko za sve je da nikada ne smete roniti sami, već u paru ili većoj grupi, u kojoj se ističe instruktor ili vođa ronjenja – osoba kojoj se obraćate u vezi svega, ali baš svega što vas zanima, jer pod vodom nema mesta nedoumicama. Imajte na umu da ronjenje, koliko god bilo inspirativno, magično i fascinantno iskustvo, može očas postati potencijalno opasno, sa tragičnim posledicama po zdravlje, pa i život.

Približićemo vam naše nedavno stečeno iskustvo, kada smo u Jadranu, sa plaže tik do Svetog Stefana, napravili svoj prvi zaron. Naravno, shvatite ovo kao prenos doživljaja, nikako kao predlog ili podstrek da krenete sami u ovu vrstu podvodne avanture. Jer, sećate se – nikada ne smete roniti sami, već isključivo u pratnji instruktora ili grupe.

Šta vam je sve potrebno da biste mogli da uživate u ovoj rekreativno aktivnosti? Najpre, na obali obučete odelo (postoje mokra i suva, a mi smo koristili ova prva, jednodelna, debljine 5 mm, dovoljno topla za temperaturu mora koja je iznosila 22 stepena). Ona propuste određenu količinu vode između kože i odela, koju telo ronioca ugreje. Zatim stavite kapuljaču, obujete čarapice, a rukavice ponesete sa sobom, do ulaska u vodu. One ne služe samo da vam greju ruke, već i da bi ih štitile od mogućih mehaničkih povreda i direktnog kontakta sa otrovnim životinjama i biljkama.

Obavezan deo opreme je i pojas sa tegovima od olova, koja su vam neophodna da biste zaronili – bez njih biste ostali na površini vode, jer ste u ronilačkom odelu pozitivno plovni – odnosno, plutali biste. Pojas vam obezbeđuje blagu neutralnu plovnost, zatvarate ga kopčom, a tegove možete rasporediti i u (posebnim) džepovima prsluka, čiji je pravilan naziv kompenzator plovnosti ili bi-si-di (BCD). Njega ćete, kao poslednji korak pred zaron, staviti na leđa. Pre toga ćete mu, na sredinu, pričvrstiti čeličnu bocu sa vazduhom. Savetujemo vam da kompenzator plovnosti obučete u vodi, jer je boca veoma teška – naša je bila zapremine 15 litara vazduha, na pritisku od 200 bara (prazna je bila težine od 16,5 kg). Kako dolazite do vazduha iz boce? Pomoću regulatora, čiji je prvi stepen pričvršćen za nju, a drugi, u vidu usnika, držite u ustima i kroz njega dišete. Bi-si-di na sebi ima i inflator, kojim izbacujete vazduh iz njega (da biste postali negativno plovni, i dublje zaronili) i ubacujete, time regulišući plovnost. Vazduh nikada ne dodajete naglo u prsluk, već putem nekoliko kratkih pritisaka dugmeta – na taj način regulišete plovnost i sprečavate nekontrolisani zaron i izron.

Podesite masku tako da vam ne ulazi vazduh (i voda) kroz nju i da lepo prijanja uz lice, spustite je oko vrata, uzmite peraja u ruke (koristili smo ona sa zatvorenom petom, koja su stabilnija, pokretljivija i „brža“, ali se teže obuvaju od onih sa otvorenom), i sedite na obalu. Obujte ih, uđite u vodu, stavite bi-si-di, masku na lice, uzajamno prekontrolišite opremu sa svojim parom i – zaronite.

Prilikom zarona važno je da izjednačavate pritisak u ušima, što se radi tako što prstima pritinete nozdrve, duvajući, pritom, vazduh u obraze, slično kao u avionu. Dubinu povećavajte postepeno, sve vreme budite u vidnom polju svog para, idite paralelno, nikad ispred njega (osim ako ste vođa ronjenja, naravno). Naš zaron trajao je 14 minuta, spustili smo se tri metra, videli nekolicinu naših domaćina iz morskog sveta, klečali na dnu mora i poželeli da još dugo, dugo, ostanemo u tom nestvarnom okruženju, potpuno drugačijem i jasno odvojenom od onog u kom živimo. No, ne zaboravite – u velikom plavetnilu vi ste gost, pa se i ponašajte tako, vaspitano i sa poštovanjem prema okolini. Uzvratiće vam nebrojenim, nestvarno-bajkolikim kadrovima, koje ćete večno nositi u sećanju.

ZNACI I SIGNALIZACIJA

KAKO se sporazumevate pod vodom? Komunicirate propisanim, internacionalnim znacima, koje upućujete drugom ronicu, a on je dužan da odgovori na njih. Pokazujete ih prstima, šakama ili pokretom cele ruke, a među osnovnim su: „Da li je sve u redu“ (na slici), „Nešto nije u redu“, „Zaron“, „Izron“, „Treba mi pomoć“, „Ostao sam bez vazduha“… Ne zaboravite da se svetlost drugačije prelama kroz vodu, nego kroz vazduh, neke boje se „gube“ sa povećanjem dubine, a predmeti vam, prividno, kroz masku deluju za 1/4 bližima i 1/3 većim no što su stvarno. Zvuk se pod vodom prostire oko pet puta brže nego u vazduhu, oko 1500 metara u sekundi, pa se i čuje intenzivnije.